Igra u prirodi može značajno unaprediti zdravlje mališana: Izuzetan eksperiment u vrtićima

U Finskoj su vrtići preduzeli inovativan korak ka poboljšanju zdravlja dece, stvorili su prirodno okruženje u gradskim dvorištima. Igranje u zelenilu i žbunju samo mesec dana može biti dovoljno da se promeni imunosistem deteta, prema eksperimentu sprovedenom u ovoj nordijskoj zemlji, piše Science alert.

Kada su radnici u vrtićima postavili travnjak, zasadili žbunje (poput patuljaste smrče i borovnica) i omogućili deci da se brinu o usevima u žardinjerama, raznovrsnost mikroba u crevima i na koži male dece delovala je zdravije u vrlo kratkom vremenskom periodu. U poređenju sa decom iz grada koja se igraju u standardnim urbanim vrtićima sa dvorištima prekrivenim pločama, pločicama i šljunkom, deca uzrasta od 3, 4 i 5 godina u ovim ozelenjenim vrtićima pokazala su povećane vrednosti T-ćelija i drugih važnih imunoloških marker u krvi u roku od 28 dana.

- Takođe smo otkrili da je crevna mikrobiota dece koja su primala zelenilo bila slična crevnoj mikrobioti dece koja svakodnevno posećuju šumu - objasnila je naučnica Marja Roslund sa Univerziteta u Helsinkiju 2020. godine, kada je istraživanje objavljeno.

Prethodna istraživanja su pokazala da je rano izlaganje zelenim površinama nekako povezano sa dobrom funkcionalnošću imunološkog sistema, ali još uvek nije potpuno jasno da li je taj odnos uzročan ili ne. Eksperiment u Finskoj bio je prvi koji je eksplicitno manipulisao urbanim okruženjem deteta i zatim testirao promene u njihovom mikrobiomu i imunološkom sistemu deteta.

Iako nalazi ne pružaju sve odgovore, oni podržavaju vodeću ideju – naime, da promena u ekološkim mikrobima može relativno lako uticati na dobro uspostavljen mikrobiom kod dece, pružajući njihovom imunološkom sistemu pomoć u tom procesu.

Teorija da okruženje bogato živim bićima utiče na naš imunitet poznata je kao „hipoteza o biodiverzitetu“. Na osnovu te hipoteze, gubitak biodiverziteta u urbanim sredinama mogao bi biti bar delimično odgovoran za nedavni porast imunoloških bolesti.

- Rezultati ove studije podržavaju hipotezu o biodiverzitetu i koncept da nizak nivo biodiverziteta u modernom životnom okruženju može dovesti do slabo formiranog imunološkog sistema i posledično povećati prevalenciju imunološki posredovanih bolesti - objasnili su autori u studiji iz 2020. godine.

Studija je upoređivala ekološke mikrobe pronađene u dvorištima 10 različitih urbanih vrtića, brinući o ukupno 75 dece uzrasta između tri i pet godina. Neki od ovih vrtića su imali standardna urbana dvorišta sa betonom i šljunkom, dok su drugi decu vodili da svakodnevno provode vreme u prirodi, a četiri su imala dvorišta sa travom i zbunjem.

Tokom narednih 28 dana, deca u ova poslednja četiri vrtića su imala vremena da se igraju u svom novom dvorištu pet puta nedeljno. Kada su istraživači testirali mikrobiotu njihove kože i creva pre i posle eksperimenta, pronašli su poboljšane rezultate u poređenju sa prvom grupom dece koja su se igrala u vrtićima sa manje zelenila u isto vreme.

Čak i u tako kratkom trajanju studije, istraživači su otkrili da su mikrobi na koži i u crevima dece koja su se redovno igrala u zelenim prostorima povećali u raznovrsnosti – karakteristika koja je povezana sa ukupno zdravijim imunološkim sistemom.

Njihovi rezultati su se u velikoj meri poklapali sa drugom grupom dece koja su imala svakodnevne izlete u prirodu. Kod dece koja su izlazila napolje – igrajući se u prljavštini, travi i među drvećem – povećanje mikroba zvanog gamaproteobakterija činilo se da pojačava imunološku odbranu kože, kao i da povećava korisne imunološke sekrecije u krvi i smanjuje sadržaj interleukina-17A, koji je povezan sa imunološki prenosivim bolestima.

- Ovo podržava pretpostavku da kontakt sa prirodom sprečava poremećaje u imunološkom sistemu, poput autoimunih bolesti i alergija - rekao je Sinkonen. Rezultati nisu potpuno pokazali uzročne efekte prirode na decu i biće potrebno da se potvrde među većim studijama širom sveta. Ipak, prednosti zelenih površina izgleda da utiču na imunološki sistem.

Istraživanja pokazuju da izlazak napolje takođe pozitivno utiče na vid dece, a boravak u prirodi povezan je sa boljim mentalnim zdravljem u kasnijem uzrastu. Neke nedavne studije su čak pokazale da su zelene površine povezane sa strukturnim promenama u mozgovima dece.

Šta pokreće ove neverovatne rezultate još uvek nije jasno. Možda je povezano sa promenama u imunološkom sistemu, ili sa nečim u vezi sa udisanjem zdravog vazduha, upijanjem sunca, više vežbanja ili većim mirom.

S obzirom na složenost sveta koji nas okružuje, veoma je teško kontrolisati sve ekološke faktore koji utiču na zdravlje tokom sprovođenja studija. Iako deca iz ruralnih područja imaju manje slučajeva astme i alergija, dostupna literatura o vezi između zelenih površina i ovih imunoloških poremećaja je nedosledna.

Istraživanje koje je obuhvatilo mali uzorak, pronašlo je samo korelaciju i nije moglo da računa na to šta su deca radila van radnog vremena u vrtiću, ali pozitivne promene koje su primećene bile su dovoljne da naučnici u Finskoj ponude neki savet.

- Bilo bi najbolje da deca mogu da se igraju u barama i da svi možemo da kopamo organsko tlo. Mogli bismo da izvodimo decu u prirodu pet puta nedeljno kako bismo imali uticaj na mikrobe - objasnio je ekolog Aki Sinkonen sa Univerziteta u Helsinkiju.

Promene su jednostavne, štete su male, a potencijalne koristi su velike. Povezivanje sa prirodom od detinjstva takođe je dobro za budućnost ekosistema naše planete. Studije pokazuju da deca koja provode vreme napolju imaju veću verovatnoću da žele da postanu ekolozi kao odrasli, a u svetu koji se brzo menja, to je važnije nego ikada.

(Telegraf Nauka / Science alert)