Prirodno jedinjenje iz pečuraka i sireva moglo bi da poboljša odgovor na vakcine kod starijih osoba

Kako godine prolaze, imunosistem postepeno gubi sposobnost da brzo i efikasno reaguje na infekcije. Zbog tog prirodnog procesa, poznatog kao imunosenescencija, starije osobe ne samo da su podložnije zaraznim bolestima, već često razvijaju i slabiji odgovor na vakcinaciju. Upravo zato naučnici širom sveta pokušavaju da pronađu načine da očuvaju funkciju imunosistema u poznijem životnom dobu.

Novo istraživanje donosi ohrabrujuće rezultate. Tim naučnika ispitao je da li spermidin – prirodno jedinjenje koje se nalazi u pojedinim namirnicama poput pečuraka, odležanih sireva, mahunarki i integralnih žitarica – može da poboljša sposobnost organizma da odgovori na vakcinaciju. Rezultati pilot-studije ukazuju da bi upravo ovo jedinjenje moglo da pomogne delu starijih osoba čiji imunosistem slabije reaguje na vakcine, navodi SciTech Daily.

Preporučujemo

Spermidin nije vitamin niti novi lek. Reč je o jedinjenju koje organizam prirodno proizvodi, a unosi se i hranom. Tokom života njegova koncentracija postepeno opada, zbog čega istraživači već godinama proučavaju njegov mogući uticaj na procese povezane sa starenjem. Posebnu pažnju privukao je zbog sposobnosti da podstiče autofagiju – prirodni mehanizam kojim ćelije uklanjaju oštećene ili nepotrebne delove i tako održavaju sopstvenu funkciju.

Autofagija ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja ćelija, uključujući i ćelije imunosistema. Kada taj proces oslabi, ćelije se sporije obnavljaju, nagomilavaju oštećenja i postaju manje efikasne u borbi protiv infekcija. Naučnici smatraju da bi upravo podsticanje autofagije moglo da bude jedan od načina da se uspori funkcionalno starenje imunosistema.

Kako bi proverili tu pretpostavku, istraživači su sproveli randomizovanu, dvostruko slepu, placebo kontrolisanu pilot-studiju u kojoj je učestvovalo 40 zdravih osoba starijih od 65 godina. Učesnici su nakon treće doze vakcine protiv kovid-19 tokom 13 nedelja svakodnevno dobijali ili 6 miligrama spermidina ili placebo, dok su naučnici pratili promene u imunskom odgovoru i različitim biološkim markerima povezanim sa starenjem imunih ćelija.

Rezultati su pokazali da suplementacija nije dovela do značajnog povećanja odgovora kod svih učesnika. Međutim, kada su istraživači detaljnije analizirali podatke, uočili su da su najveću korist imali ispitanici koji su i pre početka studije razvili slabiji odgovor na vakcinaciju. Upravo kod njih zabeleženo je poboljšanje određenih parametara imunskog odgovora, što sugeriše da bi spermidin mogao da bude posebno koristan osobama čiji imunosistem teže reaguje na vakcine.

Pored toga, analiza uzoraka krvi pokazala je promene koje ukazuju na pojačanu autofagiju i smanjenje pojedinih pokazatelja funkcionalnog starenja T limfocita. Ove ćelije predstavljaju jedan od najvažnijih delova adaptivnog imunosistema jer prepoznaju zaražene ćelije i koordiniraju odbrambeni odgovor organizma. Njihovo očuvanje smatra se jednim od ključnih ciljeva istraživanja zdravog starenja.

Iako rezultati deluju obećavajuće, autori studije upozoravaju da ih treba tumačiti sa oprezom. Reč je o pilot-istraživanju sa relativno malim brojem ispitanika, čiji je osnovni cilj bio da proceni bezbednost i moguće biološke efekte spermidina. Da bi se sa sigurnošću utvrdilo da li ova supstanca zaista može da poboljša efikasnost vakcina kod starijih osoba, biće potrebna znatno veća klinička ispitivanja u koja će biti uključeni učesnici različitog zdravstvenog stanja.

Važno je naglasiti i da rezultati ne znače da bi ljudi trebalo samostalno da počnu da uzimaju suplemente spermidina u nadi da će poboljšati imunitet. Naučnici za sada ne preporučuju takvu primenu, jer još nije poznato koje grupe ljudi bi od nje zaista imale korist, koja bi bila optimalna doza i kakvi bi bili dugoročni efekti.

Ipak, istraživanje otvara zanimljiv pravac budućih naučnih ispitivanja. Umesto razvoja potpuno novih lekova, moguće je da će deo budućih strategija za očuvanje zdravlja starijih osoba biti usmeren na prirodna jedinjenja koja već postoje u ljudskom organizmu i svakodnevnoj ishrani. Ukoliko naredna istraživanja potvrde ove nalaze, spermidin bi mogao da postane jedan od alata za jačanje imunskog odgovora kod osoba koje na vakcine reaguju slabije zbog godina.

Za sada, međutim, najvažnija poruka studije nije da je pronađeno jednostavno rešenje za starenje imunosistema, već da naučnici sve bolje razumeju procese koji stoje iza njegovog slabljenja. Svako novo saznanje o načinima na koje se može očuvati funkcija imunih ćelija predstavlja korak bliže razvoju efikasnijih strategija za zaštitu zdravlja starije populacije.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)