Šta je potrebno da se uđe u stvaralačku zonu? Proučavanje mozga džez muzičara otkrilo tajne „preplavljenosti“

Beleške Ludviga van Betovena daju podatke o tome kako je proveo bezbroj sati mukotrpno razvijajući i revidirajući muzičke ideje na kojima su se zasnivale njegove velike kompozicije. Bio je to mučan i sveobuhvatan proces. Betoven je takođe bio najdarovitiji improvizator svog vremena. Sedeo bi za klavirom i stvarao, na zahtev, prolazne kompozicije toliko lepe i impozantne da bi ljude dovodio do suza. Betoven ilustruje dva načina kreativnosti koja se mogu koristiti u različitim vremenima od strane iste osobe.

Ovi suprostavljeni načini kreativnosti, mukotrpni rad i spontana inspiracija, ilustruju dve strane iste medalje. Većina ljudi je upoznata sa prvom vrstom kreativnog procesa, dok je druga, poznata kao „preplavljenost“ (flow), mnogo neuhvatljivija, piše Scientific American.

- Od kada je psiholog Mihali Čiksentmihalji prvi put identifikovao „preplavljenost“ ili „biti u zoni“ i sistematski ga proučavao sedamdesetih godina, ovo stanje „lake pažnje“ je steklo široko interesovanje. Preplavljenost se definiše kao mentalno stanje u kojem je osoba koja obavlja neku aktivnost potpuno uronjenja u osećaj energičnog fokusa, potpune uključenosti i uživanja u procesu aktivnosti. Karakterišu ga potpuna apsorpcija u ono što se radi, i rezultirajuća transformacija u nečijem osećaju za vreme - navode u tekstu Džon Kunios (John Kounios) i Dejvid S. Rosen (David S. Rosen).

Veruje se da poboljšava inovacije, produktivnost, stvaranje smisla i radost, navode oni. Ali do nedavno, sve što se znalo o preplavljenosti dolazilo je iz introspekcije i bihevioralnih istraživanja. To telo rada otkrilo je važne karakteristike stanja preplavljenosti, ali je ostavilo osnovna, mada važna, pitanja otvorena. Konkretno, istraživači su malo znali o njegovim unutrašnjim mehanizmima, što je ometalo razvoj tehnika za treniranje ili indukovanje preplavljenosti kako bi se povećala kreativna produkcija.

- U novoj studiji Laboratorije za istraživanje kreativnosti Univerziteta Dreksel, bavili smo se ovim postavljajući osnovno pitanje o prirodi kreativnog toka: Da li on uključuje intenzivnu koncentraciju i hiperfokus pažnje, ili uključuje oslobađanje pažnje i puštanje? Naša studija je ispitivala preplavljenost u kontekstu džez improvizacije. Džez je korišćen u nekoliko prethodnih studija o kreativnoj produkciji jer zahteva generisanje kontinuiranog, spontanog toka ideja koje se mogu snimiti u realnom vremenu i naknadno oceniti za kreativnost i druge karakteristike. U studiji je učestvovalo 32 džez muzičara. Neki su bili relativni početnici, dok su drugi bili vrlo iskusni, prema broju nastupa, ili svirki koje su imali. Oni su improvizovali solo na šest serija unapred određenih akorda dok su slušali snimljene džez ritam sekcije. Takođe su ocenjivali intenzitet preplavljenosti koji su iskusili tokom svakog nastupa. Stručne sudije su kasnije slušali snimke tih improvizacija i ocenjivali ih za kreativnost i druge karakteristike - naveli su Kunios i Rosen.

Tokom improvizacija, snimana je moždana aktivnost muzičara koristeći elektroencefalografiju, ili EEG. Pošto ovi snimci hvataju signale koji dolaze od električne aktivnosti koja potiče iz mišića, kože, očiju i drugih područja, preduzeti su koraci da se ukloni ova električna buka i izoluje moždana aktivnost povezana sa improvizacijom. Zatim su se koristili sofisticirani algoritmi za mapiranje izvora neuronskih signala u mozgu muzičara.

- Zanimljivo je da su najiskusniji muzičari, u proseku, prijavili veći intenzitet i učestalost stanja preplavljenosti. Dakle veliko iskustvo može biti preduslov za doživljavanje preplavljenosti. Ovaj nalaz ima smisla jer je teško zamisliti osećaj „lake pažnje“ dok obavljate nepoznat zadatak. Takođe nije iznenađujuće da su sudije, u proseku, ocenile improvizacije eksperata kao kreativnije od improvizacija početnika - naveli su autori.

Zatim, da bi se identifikovale regije mozga povezane sa stanjem preplavljenosti, upoređene moždane aktivnosti tokom perioda intenzivnog toka u odnosu na periode niskog toka. Jedan upečatljiv nalaz bio je da su nastupi intenzivnog toka bili povezani sa smanjenom aktivnošću u frontalnim režnjevima mozga, koji su povezani sa izvršnom funkcijom i kognitivnom kontrolom. Ovo podržava ideju da je preplavljenost stanje niske kognitivne kontrole, a ne hiperfokusa.

- Zatim su upoređeni najiskusniji muzičari sa najmanje iskusnim. Najiskusniji učesnici su pokazali aktivnost u mreži moždanih oblasti povezanih sa sluhom i vidom tokom stanja preplavljenosti, senzorne regije koje nisu bile aktivirane kod muzičara sa malo iskustva. Decenije prakse i nastupa očigledno su dovele do razvoja specijalizovane moždane mreže za džez gitarističku improvizaciju. Dakle, izgleda da se kreativni tok može dogoditi kada su ispunjena dva uslova. Prvo, morate steći stručnost vežbanjem zadatka dovoljno da razvijete, ili utisnete, specijalizovanu moždanu mrežu za obavljanje tog zadatka. Drugo, morate osloboditi svesnu kontrolu kako bi specijalizovana mreža mogla preuzeti i automatski proizvoditi ideje, bez previše razmišljanja o tome šta radite ili da budete previše samosvesni, baš kao let na autopilotu - napisali su Kunios i Rosen.

Prečesto se dešava da ljudi koji uče da komponuju muziku, sviraju instrument, pišu kompjuterski kod ili se bave bilo kojom drugom kreativnom aktivnošću postanu frustrirani jer to može, u početku, biti mukotrpno iskustvo. Svi znaju da morate uložiti mnogo prakse pre nego što stvorite mogućnost za ulazak u stanje preplavljenosti u nečemu. Drugi ključni sastojak, međutim, je metakognicija, ili svest o tome kako razmišljate. Kada ste uložili rad, postizanje toka zavisi od učenja kada prestati previše razmišljati i mikroupravljati onim što radite i pustiti svoju stručnost da preuzme.

- Krajnji proizvod možda neće biti poput Betovenove sonate. Ali ako možete da ga stvorite tokom stanja preplavljenosti, to će biti vaš najbolji rad, i uživaćete u procesu  - naveli su autori.

(Telegraf Nauka / Scientific American)