Od ledenog čoveka Ecija do Kilti i Haune: Kako mumije i skeleti dobijaju imena?

Foto: Klaus-Dietmar Gabbert / AFP / Profimedia

Kada naučnici pronađu ostatke ljudi iz kamenog doba, poput čuvenog „ledenog čoveka“ Ecija, obično se fokusiraju na njihove lične priče. To je danas moguće zahvaljujući tome što su naučne metode značajno napredovale i nije više nemoguće utvrditi u kom regionu je neko rođen i odrastao, šta je jeo tokom odrastanja, koje boje su mu koža, oči i kosa, od kojih je bolesti patio… Uprkos tome, većina tih ostataka nema imena, pa su nemački lingvisti i arheolozi smislili sistem za davanje jedinstvenih imena skeletima i mumijama iz praistorije, saopštio je Univerzitet tehnologije Kemnic.

- Arheolozi obično koriste samo brojeve kada govore o ljudskim ostacima iz kamenog doba. Ali ljudi obično imaju imena – to je nešto što nas čini ljudima – rekla je dr Kristina Sančez-Stokhamer, profesorka engleskog i digitalne lingvistike na Univerzitetu tehnologije Kemnic.

Preporučujemo

Naravno, imena koja su te osobe imale tokom kamenog doba, tokom njihovih života, nisu poznata jer nije još bilo sistema pisanja. Nemački naučnici su se zato zapitali da li bi imalo smisla da se umesto brojeva praistorijski ljudski ostaci dobiju imena, kao i kakva bi ta imena bila. Zbog toga su oni prvo sproveli onlajn ispitivanje.

- Oko dve trećina od 319 učesnika smatra da je trenutni sistem dobar, ali je nešto više njih bilo za davanje imena – rekao je dr Filip Stokhamer, profesor praistorijske arheologije na Univerzitetu Ludvig Maksimiljian u Minhenu.

Najčuveniji prikaz Ecija Foto: Shutterstock/Zigres

Nemačka imena već se koriste za davanje imena ličnostima iz praistorije, pa Ipsi i Kilti prate obrazac po kome je i Eci dobio ime kada je pronađen.

- Međutim, učesnici ispitivanja smatraju da su imena u kojima je prvi slog po mestu otkrića primer nepoštovanja – rekla je dr Kerstin P. Hofman, direktorka romansko-germanske komisije Nemačkog arheološkog instituta u Frankfurtu na Majni.

Princip po kome je Eci dobio ime (u njegovom slučaju to je bila južna padina Ectalskih Alpa gde je pronađen 1991) može da bude problematičan u slučaju otkrića više ostataka na istom mestu. Zato su istraživači razvili širi sistem – kombinovanjem prvog sloga imena mesta sa uobičajenim nemačkim nastavcima u imenima. Primer toga bilo bi da ostaci nađeni na Haunstetenu dobiju ime poput Hauna, Haunrid ili Haunika. Većini ispitanika ta imena zvučala su kao stvarna imena.

- Ovo je veoma dobar rezultat, jer znači da naš sistem može da se koristi za imenovanje ostataka – reklo je troje istraživača, autora studije objavljene u Beiträge zur Namenforschung.

(Telegraf Nauka/TU Chemnitz)