Senzacija na obodima Pirineja: Otkrivena neverovatna istina o snažnim, ali tupavim rođacima

Neandertalci su dugo smatrani snažnim, ali tupavim ljudskim rođacima. Istraživanja poslednjih godina srušila su te stereotipe, a najnovija iskopavanja na obodima južnih Pirineja u Španiji, na nalazištu Abric Pizaro, pokazuju da su mnogo pre dolaska homosapijensa ili modernih ljudi u Evropu neandertalci znali kako da se prilagode okolini u kojoj žive, kako da prave kamene alate, da se pripremaju za lov, hvataju i sitnu i krupnu divljač, obrađuju je, spremaju…

Najnovija otkrića pružila su naučnicima tragove koji bi mogli da pomognu u rešavanju misterije nestanka najbližih ljudskih rođaka, navedeno je u saopštenju Australijskog nacionalnog univerziteta. Stručnjaci ove ustanove i Autonomnog univerziteta Barselone sproveli su detaljna istraživanja, a dosadašnje rezultate objavili su u studiji u Journal of Archaeological Science.

Nezgrapni pećinski ljudi

Nalazište Abrik Pizaro jedno je od retkih koje je staro između 100.000 i 65.000 godina i iz perioda je koji se naziva MIS 4.

Nova otkrića pokazuju da su neandertalci bili sposobni da se adaptiraju na svoje okruženje, što je u suprotnosti sa nekadašnjom reputacijom ovih drevnih ljudi kao sporih i nezgrapnih pećinskih ljudi.

Dr Sofija Samper Karo, glavna autorka istraživanja i arheolog Australijskog nacionalnog univerziteta, kaže da su istraživanja pokazala da su neandertalci znali najbolji način da iskoriste oblast u kojoj žive i da su bili otporni na teške vremenske uslove.

- Naša iznenađujuća otkrića u Abrik Pizaru pokazuje koliko su neandertalci bili prilagodljivi. Životinjske kosti koje smo iskopali sugerišu da su uspešno koristili faunu u okruženju – lovili jelene, konje i bizone, ali i jeli slatkovodne kornjače, kao i zečeve. To pokazuje da su mnogo više planirali nego što se obično misli – rekla je ona.

Nova otkrića ruše rašireno verovanje da su neandertalci lovili isključivo krupnu divljač poput konja i nosoroga.

Tragovi sečenja i obrade divljači

- Na kostima postoje tragovi sečenja, pa imamo direktan dokaz da su neandertalci bili sposobni da love i sitnu divljač. Kosti na ovom nalazištu su dobro očuvane i možemo da vidimo tragove toga kako su obrađivali i kasapili ove životinje. Naše analize kamenih predmeta takođe pokazuju raznolikost u pravljenju alata. To pokazuje da su bili sposobni da koriste postojeće resurse u okolini – dodala je dr Samper Karo.

Bolje razumevanje ovog ključnog prelaznog perioda može pomoći arheolozima da reše misteriju koja decenijama muči istraživače – zašto su neandertalci izumrli?

Nalazišta poput Abrik Pizara su iz specifičnog i ne dobro poznatog perioda. Zato pružaju informacije o tome kako su neandertalci živeli kada moderni ljudi još nisu došli na te prostore. A one pokazuje da su napredovali.

- Jedinstveno nalazište Abrik Pizaro pokazuje nam ponašanje neandertalaca na prostorima kojima su lutali stotinama hiljada godina. Neandertalci su nestali pre oko 40.000 godina. Iznenada, moderni ljudi su se pojavili u ovom regionu i neandertalci su nestali. Ali pre toga, neandertalci su živeli u Evropi skoro 300.000 godina. Jasno je da su znali šta rade. Da su poznavali oblast u kojoj su živeli i da su znali kako da prežive u njoj. Ovo je jedna od najzanimljivijih stvari o ovom nalazištu – imamo jedinstvene informacije o periodu kada su neandertalci bili sami i živeli u oštrim uslovima, ali i kada su napredovali pre pojave homosapijensa – rekla je dr Sofija Samper Karo.

Nove tehnologije

Zahvaljujući modernim tehnikama iskopavana Abrik Pizaro i druga neandertalska nalazišta pružaju detaljne podatke potrebne za razumevanje neandertalskog ponašanja.

- Uradili smo 3D analizu svakog ostatka većeg od jednog ili dva centimetra. Zbog ovog je naš rad spor, pa neka nalazišta iskopavamo više od 20 godina, ali ovo nam pruža jedinstveno precizne podatke. Zanima nas kako su različiti podaci povezani, od kamenih alatki do kostiju i srca. Ova detaljna iskopavanja daju arheolozima informacije o tome kako su neandertalci živeli i koliko su se zadržali u ovoj oblasti. Ne dobijamo informacije samo od individualnih materijala, već ispitujemo gde su nađeni u odnosu na ostale materijale. Da li su živeli tu ili su samo bili u prolazu? - kaže dr Samper Karo.

Homo neanderthalensis su nekadašnji pripadnici roda Homo, čiji fosilizovani ostaci su prvi put pronađeni 1856. u dolini reke Neander u Nemačkoj, po kojoj su i dobili ime. Iako su dugo smatrani neartikulisanom i tupavom vrstom, naučnici su poslednjih godina otkrili da su bili vešti lovci, proizvođači alata i da su lečili jedni druge sofisticiranim tehnikama.

(Telegraf Nauka / ANU Reporter)