Neandertalci nisu izumrli, već su se utopili u ljudsku vrstu: Šokantna analiza drevnog i modernog genoma

Moderni ljudi i neandertalci bliži su nego što se mislilo... Foto-kolaž: Justin TALLIS / AFP / Profimedia; Sergi Reboredo / Zuma Press / Profimedia; frantic / Alamy / Alamy / Profimedia

Neandertalci nisu zaista izumrli, već su se u stvari utopili u ljudsku vrstu, pokazala je analiza drevnog i modernog genoma. Ranije je utvrđeno da genom homosapijensa poreklom van Afrike sadrži između jedan i dva odsto DNK neandertalaca, ali je sada otkriveno, na iznenađenje mnogih, i da je DNK modernih ljudi činio između 2,5 i 3,7 odsto genoma neandertalaca, navedeno je u studiji objavljenoj u žurnalu Science.

- Tokom većeg dela postojanja, mi smo bili samo jedna od nekoliko različitih grupa roda Homo koji su postojali. Istraživanje drevnog i modernog DNK pokazalo je mešanje koje se dešavalo više puta među različitim lozama, uključujući i između predaka modernih ljudi i neandertalaca. Razvijen je određen broj metoda za identifikovanje neandertalskih sekcenci u DNK modernih ljudi, što je omogućilo da se shvati kako je mešanje sa neandertalcima uticalo na biologiju i evoluciju modernog ljudskog genoma – navodi se u studiji.

Preporučujemo

Proučavanje sekvenci DNK

Iako je već poznato da je mešanja dve grupe bilo, posledice mešanja su manje ispitivane.

Foto: frantic / Alamy / Alamy / Profimedia

- Bolje razumevanje toga kako je mešanje sa modernim ljudima uticalo na obrasce neandertalskih genomskih varijacija može da pruži uvid u evolutivnu istoriju roda Homo. Primera radi, DNK sekvence nasleđene od modernih ljudi kod neandertalaca mogu da se koriste za testiranje hipoteza o frekvenciji, učestalosti i periodima mešanja neandertalske populacije. Precenjujemo da neandertalski genom iz Vindije i sa Altaja ima 2,5 i 3,7 odsto sekvenci DNK homosapijensa. Naši rezultati pružaju uvid u istoriju mešanja homosapijensa i neandertalaca, pokazuju da je mešanje imalo značajan uticaj na genomske varijacije i pokazuje da ljudski DNK kod neandertalaca omogućuje bolje procene mešanja i njegove posledice i na neandertalce i na ljude. Generalno, smanjene procene veličine populacije i učestalosti mešanja konzistentni su s tim da je neandertalska populacija opadala vremenom i da je na kraju apsorbovana u moderni ljudski genski fond – navodi se u studiji.

Istraživanje je sproveo međunarodni tim naučnika pod vođstvom Džošue Ejkija, profesora sa Instituta za integrativnu genomiku pri Univerzitetu Prinston. Njihova studija pokazuje da su neandertalci i homosapijensi imali bliže veze nego što se ranije verovalo.

Dugotrajni kontakti

- Ovo je prvi put da su genetičari identifikovali više talasa mešanja ljudi i neandertalaca – rekao je Liming Li, profesor Jugoistočnog univerziteta u Kini i saradnik Ejkijeve laboratorije, u saopštenju Prinstona.

Homosapijensi, naši najdirektniji preci, izdvojili su se od neandertalske loze pre oko 600.000 godina, a onda su evoluirali do modernih fizičkih karakteristika pre oko 250.000 godina.

- Znamo da je kroz veći deo ljudske istorije bilo kontakata između modernih ljudi i neandertalaca. Od pre 250.000 godina do nestanka neandertalaca, što je oko 200.000 godina, moderni ljudi su imali odnose sa neandertalskom populacijom – rekao je Ejki.

Moderna predstava neandertalskog lovca u Galsko-rimskom muzeju u Belgiji... Foto: Arterra Picture Library / Alamy / Alamy / Profimedia

Dobijeni rezultati daju nam sliku toga kako su neandertalci nestali, pre oko 30.000 godina.

- Ne volim da kažem izumiranje, jer mislim da su neandertalci uglavnom apsorbovani – rekao je Ejki.

Njegova ideja je da se populacija neandertalaca polako smanjivala dok se poslednji preživeli nisu uklopili u zajednice modernih ljudi.

Model asimilacije dobio potvrdu

Ovaj „model asimilacije“ prvi je artikulisao Fred Smit, profesor antropologije na Državnom univerzitetu Ilinoisa, još 1989.

- Naši rezultati dali su jake genetske podatke u skladu sa Fredovom hipotezom i mislim da je to veoma zanimljivo. Neandertalci su bili na ivici izumiranja, verovatno veoma dugo. Ako se smanje njihovi brojevi za 10 ili 20 odsto, što su naše procene, to je smanjenje koje znači da su rizična populacija. Moderni ljudi su u suštini bili kao talasi koji udaraju u plažu, pa sporo, ali sigurno dovode do njene erozije. Na kraju smo samo demografski preplavili neandertalce i uključili ih u modernu ljudsku populaciju – rekao je Ejki.

Fernando Vilanea, genetičar populacije sa Univerziteta Kolorada u Bolderu, koji nije bio uključen u istraživanje, rekao je da su ljudi i neandertalci imali dugu istoriju razmene pojedinaca.

- Ovo istraživanje naglašava da ono što mi smatramo odvojenom neandertalskom lozom je u stvari mnogo više povezano sa našim precima – rekao je on za LiveScience.

Homo neanderthalensis su nekadašnji pripadnici roda Homo, čiji fosilizovani ostaci su prvi put pronađeni 1856. u dolini reke Neander u Nemačkoj, po kojoj su i dobili ime. Nekad su smatrani sporim, brutalnim i tupavim ljudskih rođacima, ali su novija istraživanja pokazala da su bili vešti lovci, proizvođači alata i da su lečili jedni druge sofisticiranim tehnikama.

(Telegraf Nauka / Science / Princeton University)