„Ovo je naznaka onog što će se dogoditi sa Suncem“: Otkrivena prva mrtva zvezda sa dvostrukim diskom

Disk ostataka planeta pronađen je oko mrtve zvezde pomoću VLT (Veoma velikog teleskopa) Evropske južne opservatorije (ESO). Za razliku od drugih do sada otkrivenih sistema, krhotine, ostaci nekadašnjih planeta, organizovane su u dvostruki disk, čija su dva dela razdvojena jasnim procepom.

Ovo otkriće astronoma daje naznaku onog što će se dogoditi sa Suncem i planetama u Sunčevom sistemu, saopštila je Evropska južna opservatorija.

Preporučujemo

Čini se da disk oblikuju dva planetarna tela, od kojih je jedno verovatno veličine Plutona, a koja su preživela nasilnu smrt zvezde.

- Već neko vreme znamo da planete mogu da prežive transformaciju svoje centralne zvezde, ali ovo je prvi primer složenog sistema sa dvostrukim diskom krhotina i potencijalno dva preživela planetesimala - rekao je Nikola Đentile Fuzilo (Nicola Gentile Fusillo), astronom sa Univerziteta u Trstu i vodeći autor studije objavljene u žurnalu Nature Astronomy.

Centralna zvezda ovog sistema je beli patuljak J1328−1450, gusto i sagorelo jezgro koje je preostalo nakon što je zvezda slična našem Suncu potrošila svoje gorivo.

Kada zvezde poput Sunca uđu u završne faze svog života, one se šire i odbacuju svoje spoljašnje slojeve, gutajući i uništavajući obližnje planete. Preživela stenovita tela mogu se raspasti i formirati disk oko centralne, mrtve zvezde. Međutim, disk oko zvezde J1328−1450 razlikuje se od onih uočenih oko drugih mrtvih zvezda: umesto samo jednog prstena isparenih planetarnih krhotina, zvezda je okružena sa dva koncentrična prstena od krhotina.

- Struktura koju vidimo u ovom sistemu posebno je intrigantna jer su dva gasovita prstena izuzetno stabilna i ostaju razdvojena prazninom – rekao je koautor Felipe Lagos-Vilčes (Felipe Lagos-Vilches), astronom sa Univerziteta u Voriku i sa Tehničkog univerziteta Federiko Santa Marija u Čileu.

- Ovaj sistem pruža redak uvid u nasilan, haotičan proces kojim se završava život jednog planetarnog sistema i nagoveštava da mrtve zvezde mogu imati strukture diskova daleko složenije nego što se ranije mislilo – dodaoe je Đentile Fuzilo, koji je takođe saradnik Astronomske opservatorije u Trstu (INAF).

Prema rečima istraživačkog tima, ovu složenu dvostruku strukturu verovatno održavaju dva preživela tela nalik planetama, koja se kreću po zasebnim orbitama. Oni procenjuju da je telo u unutrašnjem prstenu veličine tipičnog asteroida, prečnika nekoliko kilometara, dok bi ono u spoljašnjem prstenu moglo biti veliko poput Plutona, ili čak našeg Meseca.

Svi do sada poznati diskovi krhotina oko belih patuljaka identifikovani su na osnovu istog posmatračkog potpisa, koji ukazuje na prisustvo jednog, ravnog, rotirajućeg diska. Međutim, nova posmatranja, sprovedena instrumentom X-Shooter na VLT-u ESO-a u čileanskoj pustinji Atakama, pokazuju da sistem J1328−1450 potpuno ruši ovaj obrazac, otkrivajući umesto toga jedinstveni otisak dvostrukog diska.

Posmatranja takođe otkrivaju da su u disku prisutni elementi kao što su kalcijum, kiseonik, magnezijum i gvožđe, što ukazuje na sastav sličan stenovitom planetarnom materijalu koji se nalazi u našem Sunčevom sistemu. Podaci pokazuju da ova dva prstena u disku zapravo imaju prilično različit sastav, pri čemu je unutrašnji prsten bogat gasovitim magnezijumom, dok je spoljašnji u velikoj meri lišen istog. To sugeriše da planetesimali koji „hrane“ prstenove potiču od dve planete različitog sastava. Alternativno objašnjenje jeste da su oni ostaci različitih delova istog nebeskog tela, poput kore i jezgra planete.

Naš Sunčev sistem mogao bi da doživi sličan kraj, jer će u dalekoj budućnosti naše Sunce postati beli patuljak kroz proces koji bi mogao da uništi Zemlju.

- Ovaj sistem stoga pruža izuzetan uvid u to kako bi mogla izgledati budućnost planetarnih sistema, uključujući sisteme poput našeg – zaključio je Lagos-Vilčes.

(Telegraf Nauka/ESO)