Mrtve zvezde u našem kosmičkom komšiluku: Astronomi otkrili 4 bela patuljka u krugu od 20 parseka

Četiri bela patuljka koja orbitiraju u binarnim zvezdanim sistemima u našem neposrednom kosmičkom komšiluku prvi put su direktno posmatrali astronomi i to sa Univerziteta u Voriku i Univerziteta Kolorada u Bolderu. Ovi binarni sistemi nalaze se u krugu od 65 svetlosnih godina od Zemlje, a jedan od njih je deveti najbliži beli patuljak našem Suncu, saopštio je Univerzitet u Voriku.

Sva četiri sistema imaju pratioce u vidu crvenih patuljaka, koji su veće i svetlije zvezde, zbog čega je ranije izgledalo da je reč o pojedinačnim zvezdanim sistemima. Novi rezultati, objavljeni u MNRAS, identifikovali su da je svaki od ovih obližnjih crvenih patuljaka bio domaćin skrivenom belom patuljku, tj. mrtvoj zvezdi.

Preporučujemo

- Obližnje izolovane bele patuljke obično je lako pronaći, ali ove četiri zvezde nismo mogli da vidimo direktno na vidljivim talasnim dužinama jer su njihovi pratioci, crveni patuljci, svojom svetlošću gušili njihov signal. Ovo je podsetnik da čak i u našem sopstvenom kosmičkom komšiluku još možemo pronaći iznenađenja ako gledamo na pravi način i na pravim talasnim dužinama – rekla je dr Meri Obrajen, istraživačica sa Univerziteta u Voriku i prva autorka studije.

Astronomi decenijama sprovode detaljna istraživanja zvezda u lokalnom okruženju, ali bele patuljke poput ovih bilo je izuzetno teško pronaći. Ova četiri obližnja sistema bila su interesantna jer su pokazivala značajno radijalno kolebanje – fenomen u kojem se zvezda suptilno pomera napred-nazad, što ukazuje na to da oko nje orbitira masivan prateći objekat.

Koristeći podatke sa ultraljubičastog spektrografa Svemirskog teleskopa Habl, tim je dobio detaljna posmatranja ova četiri sistema. Beli patuljci se obično jasno ističu u ultraljubičastim posmatranjima, ali crveni patuljci komplikuju stvari zbog svojih intenzivnih bljeskova koji često mogu oponašati signal belog patuljka. Istraživači su primenili prilagođene tehnike kalibracije kako bi zvanično potvrdili prisustvo ove četiri zvezde.

Jedan sistem, G 203-47, pokazao se kao posebno zagonetan. Iako je udaljen samo 25 svetlosnih godina, bilo je potrebno 27 godina od prvog zapažanja radijalnog kolebanja da bi se pronašao beli patuljak pratilac. On je sada i zvanično deveti najbliži beli patuljak Suncu.

G 203-47 je neobičan i po tome što njegov crveni patuljak rotira oko svoje ose jednom u više od 100 dana, dok oko svog belog patuljka obiđe svakih 14,9 dana. Uobičajeno bi bilo da ih gravitacione sile „plimno zaključaju“ u sinhronizaciju, slično Mesecu i Zemlji, gde je ista strana uvek okrenuta ka onom drugom telu. Umesto toga, crveni patuljak rotira suviše sporo da bi se to dogodilo.

- Fascinantno je to što G 203-47 ne bi trebalo da rotira ovoliko sporo da je nastao na isti način kao slični sistemi. To sugeriše da su ovi binarni sistemi imali veoma različite evolutivne istorije. Neki su rano prošli kroz nasilne, dugotrajne interakcije koje su ih plimno zaključale. Drugi, poput G 203-47, doživeli su nežnije, kraće susrete koji su ih ostavili u ovom neobičnom stanju – rekao je dr Dejvid Vilson, istraživač sa Univerziteta Kolorado Bolder.

Ova četiri nova bela patuljka omogućila su istraživačima da ažuriraju popis lokalnih belih patuljaka u krugu od 20 parseka (65 svetlosnih godina). Što je najvažnije, modeli populacije su ranije predviđali da bi trebalo da postoji otprilike 4 ili 5 parova belih i crvenih patuljaka u bliskim orbitama, a tim je pronašao tačno 4, što je u skladu sa teorijskim radom.

- Samo oko 30 odsto crvenih patuljaka u krugu od 20 parseka je sistematski ispitano radi pronalaženja skrivenih belih patuljaka. Mislimo da bi u našem lokalnom zvezdanom okruženju moglo postojati čak 9 ili 10 dodatnih dvojnih sistema koje još nismo pronašli. Ako uložimo više usmerenog truda u posmatranje crvenih patuljaka, možda ćemo pronaći još ovakvih iznenađenja – rekao je Pjer-Emanuel Tremble, profesor astronomije i astrofizike Univerziteta u Voriku.

(Telegraf Nauka/University of Warwick)