Ova naučna analiza razočaraće mnoge: Evo kakve su šanse da vanzemaljci postoje oko najčešćih zvezda (ANKETA)

Pitanje da li van Zemlje postoji život, a posebno složeni, višećelijski organizmi, jedno je od najvažnijih u nauci. Dok mnogi smatraju da na planetama sličnim našoj život buja, ima i onih koji smatraju da su uslovi koji su omogućili razvoj kompleksnih organizama na Zemlji izuzetno retki i jedinstveni.

U novoj studiji, zasad objavljenoj samo na preprint serveru arXiv, što znači da nije prošla stručnu recenziju, sugeriše se da je šansa da ćemo naći dokaze postojanja višećelijskih organizama, tj. vanzemaljaca, oko najčešćih zvezda u galaksiji veoma mala.

Preporučujemo

Za planete slične Zemlji koje kruže oko malih, crvenih zvezda poznatih kao M-patuljci, često se smatra da su odgovarajuće veličine i na idealnoj udaljenosti od svoje zvezde da bi mogle imati uslove za život. Međutim, prema istraživačima sa Državnog univerziteta u San Dijegu, ovi svetovi možda nemaju odgovarajuću vrstu svetlosti neophodnu za nastanak i razvoj višećelijskih organizama, prenosi Phys.org.

Na Zemlji biljke i bakterije pretvaraju sunčevu svetlost u energiju putem fotosinteze, oslobađajući kiseonik kao nusproizvod. Tokom velikog oksidacionog događaja, pre oko 2,3 milijarde godina, značajne količine kiseonika počele su da se akumuliraju u našoj atmosferi, dostižući nivoe potrebne za nastanak višećelijskih organizama. Prema našem razumevanju, sličan proces bi morao da se dogodi i na drugim planetama da bi složeni život počeo da evoluira.

Za fotosintezu potrebna je specifična vrsta svetlosti poznate kao fotosintetički aktivno zračenje (PAR). To je specifičan opseg sunčeve svetlosti (od 400 do 700 nanometara), koji je potreban biljkama, algama i cijanobakterijama da bi napredovale. Iako je bilo poznato da je svetlost sa zvezda M-patuljaka, poput TRAPPIST-1, uglavnom infracrvena (što je izvan ovog opsega), bilo je nepoznato koliko bi to usporilo „evolucioni sat“.

Upoređivanjem svetlosti ovih crvenih zvezda sa našim Suncem i modelovanjem proizvodnje kiseonika kod različitih bakterija, tim je izračunao da bi – pošto ove zvezde proizvode tako malo upotrebljive energije – akumulacija kiseonika bila previše spora. Potencijalno, na planeti kao što je TRAPPIST-1e, u najgorem scenariju bilo bi potrebno 63 milijarde godina da se putem fotosinteze dostigne nivo kiseonika kakav postoji na Zemlji.

Čak i kada su sproveli optimističnije proračune, koji pretpostavljaju da bi vanzemaljske bakterije mogle da se prilagode svetlosnim uslovima ili da napreduju u mraku, vremenski okvir za kambrijumsku eksploziju (evolucioni događaj obeležen pojavom raznovrsnih složenih organizama) i dalje bi premašivao deset milijardi godina.

- Zaključujemo da na takvoj hipotetičkoj planeti (teorijski svet veličine Zemlje koji kruži oko M-patuljka korišćen za proračune u studiji), kiseonik nikada ne bi dostigao značajne nivoe u atmosferi, a kamoli doveo do kambrijumske eksplozije. Dakle, složen životinjski život na takvim planetama je veoma malo verovatan – prokomentarisali su istraživači u studiji.

Budući da su većina zvezda u našoj galaksiji M-patuljci, ova studija sugeriše da su uslovi potrebni za složenu biologiju možda ređi nego što se ranije mislilo. Ipak, san o pronalaženju života drugde nije završen.

Iako proračuni ukazuju na to da bi sistemi crvenih patuljaka mogli biti ograničeni na jednostavan mikrobni život, složeni organizmi bi i dalje mogli postojati na drugim tipovima svetova. Ovo istraživanje moglo bi pomoći naučnicima da fokusiraju svoju potragu na sisteme oko onih sunaca koja proizvode visokoenergetsku svetlost potrebnu za pokretanje evolucione eksplozije.

(Telegraf Nauka/Phys.org)