Astronomi otkrivaju nevidljivi kostur Mlečnog puta

Iako Mlečni put sa Zemlje vidimo samo kao bled, svetlucav pojas na noćnom nebu, ta slika predstavlja tek površinu daleko složenije i dinamičnije galaktičke stvarnosti. Iza vidljive svetlosti zvezda prostire se razgranata mreža gasova, prašine, energetskih procesa i sila koje zajedno oblikuju izgled i ponašanje naše galaksije. Među tim silama posebno mesto zauzima magnetno polje — nevidljivo ljudskom oku, ali presudno za stabilnost, strukturu i dugoročnu evoluciju Mlečnog puta.

Magnetno polje galaksije deluje poput unutrašnjeg kostura koji usmerava kretanje međuzvezdanog gasa, utiče na formiranje novih zvezda i određuje način na koji se visokoenergetske čestice šire kroz galaktički prostor. Iako je njegova uloga odavno prepoznata u teoriji, njegovo stvarno prostorno uređenje godinama je ostajalo teško dokučivo zbog ograničenja posmatračkih metoda. Upravo tu prazninu sada popunjavaju nova radio-astronomska istraživanja prenosi SciTechDaily.

Preporučujemo

Ključ za razotkrivanje magnetnog polja Mlečnog puta leži u radio-talasima, koji za razliku od vidljive svetlosti mogu da prolaze kroz guste oblake gasa i prašine. Kada radio-talasi prolaze kroz jonizovani međuzvezdani materijal isprepleten magnetnim linijama, dolazi do suptilne promene njihove polarizacije, poznate kao Faradejev efekat. Merenjem tih promena astronomi mogu da zaključe kako su magnetne linije orijentisane i kako se protežu kroz galaksiju.

Na osnovu tog principa, istraživači okupljeni oko projekta Global Magneto-Ionic Medium Survey sproveli su jedno od do sada najdetaljnijih mapiranja galaktičkog magnetnog polja. Posmatranja su obavljena pomoću radio-teleskopa u Kanadi, a prikupljeni podaci omogućili su naučnicima da sagledaju magnetnu strukturu Mlečnog puta u znatno širem i preciznijem kontekstu nego ranije.

Rezultati, objavljeni u dve studije u The Astrophysical Journal i The Astrophysical Journal Supplement Series, otkrili su da magnetno polje galaksije nije jednostavna, glatka spirala koja prati oblik njenih krakova, kako se dugo pretpostavljalo. Naprotiv, uočene su složene promene u orijentaciji magnetnih linija, uključujući i oblasti u kojima se smer magnetnog polja naglo menja. Posebno je zanimljivo otkriće vezano za spiralno rame Strelca, gde je magnetno polje orijentisano suprotno u odnosu na dominantni smer u većem delu galaktičkog diska.

Još značajnije od same promene smera jeste način na koji se ta promena odvija. Umesto da prelaz bude ravan i lokalizovan, podaci ukazuju na dijagonalni, trodimenzionalni prelaz magnetnog polja kroz galaktički prostor. To znači da magnetni „kostur“ Mlečnog puta ima izraženu prostornu složenost, koja ne može da se objasni jednostavnim dvodimenzionalnim modelima galaksije.

Ovakva struktura ima dalekosežne posledice za razumevanje galaktičkih procesa. Magnetno polje utiče na gustinu i kretanje međuzvezdanog gasa, a time posredno određuje gde i kako će se rađati nove zvezde. Takođe ima važnu ulogu u zadržavanju i usmeravanju kosmičkih zraka, visokoenergetskih čestica koje potiču iz eksplozija supernova i drugih ekstremnih događaja u svemiru. Bez stabilnog magnetnog okvira, ti procesi bi se odvijali znatno haotičnije, što bi dugoročno menjalo razvoj galaksije.

Nova mapa magnetnog polja Mlečnog puta predstavlja i važan test za teorije o poreklu galaktičkih magnetnih polja. Naučnici sada mogu preciznije da ispituju da li je magnetno polje nastalo u ranim fazama formiranja galaksije, da li se održava zahvaljujući rotaciji galaktičkog diska ili je rezultat kombinacije više procesa koji deluju tokom milijardi godina.

Iako ova istraživanja još ne daju konačne odgovore, ona jasno pokazuju da magnetno polje nije sporedni detalj galaktičke arhitekture, već njen sastavni i aktivni deo. Razumevanje tog nevidljivog kostura približava nas potpunijoj slici Mlečnog puta — ne samo kao skupa zvezda koje vidimo na nebu, već kao dinamičnog sistema u kome nevidljive sile imaju jednako važnu ulogu kao i svetlost.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)