Mlečni put se prevrnuo u sudaru sa patuljastom galaksijom pre 10 milijardi godina

Istraživači sa Univerziteta Daram otkrili su da je kataklizma u direktnom sudaru sa galaksijom Gaja Enkelad dovela Mlečni put u njegov sadašnji položaj.

Astronomi su pronašli dokaze da se Mlečni put prevrnuo na stranu nakon direktnog udara naletele galaksije mnogo pre nego što je Sunčev sistem nastao.

Preporučujemo

Taj kataklizmični sudar desio se pre oko 10 milijardi godina, kad je Mlečni put direktno udarila patuljasta galaksije Gaja Enkelad, poznata i kao – iz čisto astronomskih razloga – Gaja Kobasica.

Mlečni put je raskidao uljeza i apsorbovao njegove zvezde, ali je haos izazvan ovim događajem verovatno prevrnuo čitav disk Mlečnog puta za više od 90 stepeni u položaj koji vidimo danas.

Astronomi sa Univerziteta Daram su koristili simulacije na superkompjuterima da bi pokazali da su galaksije slične Mlečnom putu uključene u frontalne sudare sa galaksijom Geja Kobasica verovatno doživele „prevrtanje diska“ koje drastično, iako sporo, reorijentiše galaksiju. „To verovatno zahteva barem nekoliko stotina miliona godina“, kažu istraživači.

Otkriće je ostvareno tokom ispitivanja neobično spore rotacije zvezda u halou Mlečnog puta. Halo je redak, otprilike loptast oblak zvezda koji okružuje galaksiju. Većina zvezda u halou prvobitno je formirana u manjim galaksijama koje su zalutale previše blizu Mlečnom putu i ujedinile se tokom vremena.

Ranije opservacije misije Gaja, Evropske svemirske agencije, pokazuju da zvezde u disku Mlečnog puta orbitiraju oko srca galaksije brzinom od oko 220 km u sekundi. Međutim, dugotrajna misterija okružuje zvezde u zvezdanom halou, koje kruže znatno sporije oko galaktičkog centra - oko 25 km u sekundi.

U potrazi za objašnjenjem ove razlike, naučnici su se okrenuli kompjuterskim simulacijama evoluirajućih galaksija sličnih Mlečnom putu. Simulacije su pokazale da galaksije završavaju sa sporim zvezdama u haloima ako ih direktno pogode obližnje galaksije velike kao Gaja Kobasica i zatim dožive prevrtanje diska.

Drevni sudar je otkriven 2018. godine, kad je međunarodni tim astronoma koristio opservacije iz misije Gaja radi mapiranja putanje zvezda kroz Mlečni put.

Za neke je utvrđeno da imaju radikalne orbite u obliku kobasice, što su istraživači pratili do raspada patuljaste galaksije dok je prolazila pravo kroz srce Mlečnog puta. Ekstremne orbite zvezda su nepobitan dokaz kolosalnog sudara i razlog naziva Gaja Kobasica.

Astronomi sad vide ovaj sudar kao poslednje veliko spajanje naše galaksije i određujući događaj u istoriji Mlečnog puta. To je bitno preoblikovalo galaksiju, stvarajući ispupčenje u centru i dominirajući zvezdanim haloom.

Iako klasifikovana kao patuljasta galaksija, Gaja Kobasica je sadržala zvezde, gas i tamnu materiju, čija masa je bila više od 10 milijardi puta veća od mase Sunca. Sledeći ogroman poremećaj se možda neće dogoditi za još nekoliko milijardi godina, kad se obližnja patuljasta galaksija poznata kao Veliki Magelanov oblak spoji sa Mlečnim putem.

Još jedno spajanje je već u toku, sa mnogo manjom patuljastom galaksijom Strelac. Očekuje se da će to imati mnogo manje drastičan uticaj na naše kosmičko susedstvo. Ta galaksija nije tako masivna kao što je Gaja Kobasica bila, pa neće toliko uticati na Mlečni put, a i Mlečni put je sad mnogo masivniji nego tada, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/Guardian)