Santorini pogodilo više od 25.000 zemljotresa: Naučnici rešili misteriju - znaju zašto i kako se to desilo

Misteriozni zemljotresi, više od 25.000 njih, potresli su početkom godine grčko ostrvo Santorini i okolinu. Međunarodni tim naučnika u novoj studiji konačno je otkrio zašto se to dogodilo, saopštio je Univerzitetski koledž Londona (UCL).

Između januara i početka marta tim je analizirao više od 25.000 zemljotresa koji su se dogodili između Santorinija i Amorgosa. Stotine njih bile su jače od 4,5 stepeni, a saizmički nemiri doveli su do uvođenja vanrednog stanja, zatvaranja škola i panike među stanovnicima i turistima.

Preporučujemo

U početku nije bilo poznato da li su zemljotresi povezani s vulkanskom aktivnošću ispod Santorinija ili u obližnjem podvodnom vulkanu Kolumbo i da li su možda signal predstojeće erupcije ili su posledica klizanja tektonskog raseda i mogući uvod u veći zemljotres (poput razornog zemljotresa jačine od 7,7 stepeni koji je pogodio isti region 1956).

Vibracije tla

U studiji u žurnalu Science istraživači su posmatrali vibracije tla koje su seizmometri beležili tokom dva meseca. Primenili su napredne tehnike mašinskog učenja (veštačke inteligencije) kako bi prvo detektovali, a zatim precizno odredili položaj u Zemljinoj kori za više od 25.000 potresa. Zatim su prema rasporedu zemljotresa utvrdili promene napona pod zemljom koje su ih izazvale, što je timu omogućilo da utvrdi kretanje magme pod pritiskom sa neviđenim detaljima.

Otkrili su da su ploče magme prodirale u talasima ili pulsevima na dubini većoj od 10 kilometara ispod površine. Ove magmatske intruzije silovito su se horizontalno probijali kroz slojeve stena na području od 20 kilometara. Istraživači su procenili da je zapremina magme mogla da napuni 200.000 olimpijskih bazena.

Intruzije su izbile iz podzemnog rezervoara magme koji povezuje vulkan Santorini i obližnji podvodni vulkan Kolumbo. Međutim, utisnuta magma nije imala pritisak potreban da stigne do površine i izazove erupciju.

- Koristili smo novu metodu da otkrijemo uzrok serije zemljotresa tretirajući svaki od 25.000 precizno lociranih potresa kao „virtuelne merače stresa“, tragove o tome kako se pritisak menjao pod zemljom. To nam je dalo robusnu sliku visoke rezolucije o onome što se dešavalo, omogućavajući nam da isključimo klizanje raseda kao glavni uzrok zemljotresa – rekao je dr Stiven Hiks, koautor studije i stručnjak sa Odeljenja za geologiju Univerzitetskog koledža Londona.

- Naša tehnika bi se mogla primeniti na buduće serije zemljotresa gotovo u realnom vremenu i mogla bi nam omogućiti da bolje predvidimo verovatnoću vulkanskih erupcija ili većih zemljotresa. Naši dokazi sugerišu da se magma koja je izazvala zemljotrese na Santoriniju nije približavala površini. Ako primenimo našu tehniku na slične serije zemljotresa u budućnosti, mogli bismo precizno odrediti gde bi magma verovatno izašla, a potencijalno i količinu – naglasio je on i dodao:

- Naš pristup koristi samo podatke sa seizmometara koji beleže vibracije tla, pa je stoga posebno koristan za podvodne događaje gde satelitski snimci ili kopneni GPS, koji se koriste za uočavanje promena u položaju tla, možda nisu dostupni.

Istraživači su utvrdili da raspodela potresa odgovara zonama koje su u skladu sa otvaranjem pukotina usled magme, a ne zonama u kojima bi se očekivalo tektonsko klizanje.

Foto: Markus Mainka / Panthermedia / Profimedia

Podaci iz svemira

Osim toga, analizirali su GPS podatke sa satelita koji pokazuju izdizanje i ispupčenje Zemljine površine izazvano magmom koja ide nagore. Na osnovu ovih promena na površini Zemlje, uspeli su da procene veličinu intruzija i njihovu ukupnu zapreminu.

- Naši rezultati pokazuju da intruzije magme, koje pomažu u izgradnji Zemljine kore, generišu zemljotrese i mogu dovesti do opasnih vulkanskih erupcija, ne uključuju jednostavan jednosmerni proces kretanja magme bočno ili vertikalno. Najupečatljivije je bilo to što se intruzija nije kretala glatko. Umesto toga, ona se odbijala u talasima – otvarajući nove pukotine, zatvarajući druge i pumpajući magmu napred u pulsevima. Ovi pulsevi pritiska magme stvorili su ogroman, dinamičan i kaskadni obrazac napona i pokrenuli zemljotrese u okolnoj kori – rekao je Entoni Lomaks, nezavisni istraživač i glavni autor studije.

Koautorka studije Elefterija Papadimitriju sa Aristotelovog univerziteta u Solunu u Grčkoj rekla je da „ovaj povratni, talasasti proces intruzije magme možda nije jedinstven za Santorini, već može biti osnovni mehanizam kojim se magma transportuje ispod vulkana širom sveta“.

Santorini je deo Egejskog vulkanskog luka, lanca planina i vulkana na granici afričke i evroazijske tektonske ploče. Ovo područje ima istoriju razornih erupcija, a među njima je i čuvena erupcija na ostrvu Tera (nekadašnji naziv Santorinija) oko 1600. pre nove ere, jedna od najrazornijih u istoriji. Ta erupcija je, veruje se, dovela do propasti Minojske civilizacije, koja je cvetala na ostrvu Krit, i velikih geopolitičkih promena u istočnom Sredozemlju. Mnogi smatraju da je upravo ta erupcija inspirisala legendu o propasti Atlantide.

(Telegraf Nauka/UCL News)