Porodica očajnički pokušavala da spreči da im VRELA LAVA uđe u spavaću sobu: Neverovatno otkriće u Pompeji

Krevet kojim je porodica očajnički pokušavala da blokira vrata spavaće sobe i spreči ulazak vrele lave u nju, ostaci žrtava bogovima i predmeti koji prikazuju naglo prekinut život najnovija su otkrića u Pompeji. Ovi ostaci pričaju nam nove priče o jedinstvenom gradu koji je erupcija Vezuva razorila 79. godine.

Arheolozi su neverovatan prizor, trenutak zamrznut u vremenu, u kome je porodica očajnički pokušavala da spreči da vrela lava da uđe u njihov dom, pronašli u kući Hele i Friksa, saopštio je Arheološki park Pompeja. Detalji ovo ovom otkriću objavljeni su u E-žurnalu o iskopavanjima u ovom gradu.

Preporučujemo

Kuća Hele i Friksa nazvana je tako po mitološkoj slici u jednoj od prostorija. Glavne prostorije koje su otkrivene, pored ulaza, jesu atrijum sa bazenom za skupljanje vode, spavaća soba, sala za bankete sa bogato ukrašenim zidovima i prostorija sa nadstrešnicom i otvorom u sredini za prolaz kišnice.

Foto: Parco archeologico di Pompei

Otisak kreveta u vulkanskom pepelu

Upravo ovaj otvor je možda omogućio da vulkanski kamenčići kao kiša padaju u kuću tokom prve faze erupcije, a od kojih su žrtve, čiji su ostaci danas pronađeni, pokušale da se zaštite sklanjajući se u jednu prostoriju, koju su zabarikadirale krevetom. Od kreveta je bilo moguće napraviti gipsani odlivak, nakon što su u očvrslom pepelu identifikovane šupljine nastale usled organskog raspadanja drveta. Gips je uliven u šupljine kako bi se rekonstruisao oblik kreveta sačuvan kao otisak u pepelu.

Tokom iskopavanja pronađeni su i ostaci najmanje četiri osobe, među kojima je i jedno dete. Verovatno je ovom detetu pripadala bronzana bula koja je ovde pronađena, amulet koji se stavljao muškoj deci dok ne dostignu punoletstvo.

Među raznim drugim pronađenim predmetima nalazi se i skladište amfora, smešteno u prostor ispod stepenica koji je služio kao ostava, od kojih su neke korišćene za čuvanje garuma, veoma rasprostranjenog ribljeg sosa, kao i set bronzanog posuđa, koji čine kutlača , bokal s jednom drškom, posuda nalik korpi i pehar u obliku školjke.

Kuća renovirana u trenutku erupcije

Neki elementi, kao što su uklonjeni pragovi, nedostatak dekoracije na nekim mestima, tragovi sečenja delova zida na ulazu u kuću, sugerišu da je kuća u trenutku erupcije bila u procesu renoviranja. Međutim, njeni stanovnici su nastavili da žive u njoj i, zatečeni erupcijom, odlučili su da ne napuštaju dom, gde su i našli smrt.

Foto: Parco archeologico di Pompei

- Kopati u Pompejima i posećivati ih znači suočiti se sa lepotom umetnosti, ali i sa krhkošću života svih nas. U ovoj maloj, predivno ukrašenoj kući pronašli smo tragove stanovnika koji su pokušali da se spasu, blokirajući ulaz u malu prostoriju krevetom čiji smo odlivak napravili. To su uradili jer su kroz otvor na krovu atrijuma ulazili lapili, vulkansko kamenje koje je pretilo da zauzme prostor. Nisu uspeli, na kraju je stigao piroklastični tok, snažan talas vrelog pepela koji je ispunio ovu, kao i sve druge prostorije. Seizmički potresi su već prethodno srušili mnoge zgrade. Pakleno je bilo u ovom gradu 24. avgusta 79. godine, a tragove tog pakla i danas nalazimo – rekao je Gabrijel Zaktrigel, direktor Arheološkog parka Pompeja.

Mitološka slika Hele i Friksa

Mitološka slika koja daje ime kući, a o kojoj je Telegraf Nauka već pisao, nalazila se na centralnom panelu jednog zida triklinijuma. Prikazuje Friksa na leđima Hrisomala (zlatnog ovna) i njegovu sestru Helu neposredno pre utapanja. Mit kaže da su se Hela i Friks spasili od progona maćehe Inone leteći na leđima ovna sa zlatnim runom, ali je tokom puta Hela pala u more koje je tako dobilo ime Helespont.

Na fresci je prikazan tragičan trenutak devojčine smrti dok pruža ruku bratu tražeći pomoć. Prikaz mitološke priče primer je raširene predstave o tragedijama muškaraca i žena, devojaka i mladića, žrtava raznih kataklizmi, iako se ne može zanemariti da u I veku ove priče više nemaju religijski i kulturni značaj koji su imale u arhajskom i klasičnom dobu. Moramo, dakle, pretpostaviti da je njihova funkcija u kućama srednjih i viših slojeva bila pre svega zabava, pokazivanje ekonomskog i kulturnog statusa, „lepota“, koja se ogleda i u ovoj kući srednje veličine.

(Telegraf Nauka/PompeiiSiters.org)