„Nadamo se da ćemo prvi krenuti i poslednji stići“: Sprema se prvi let ka Alfa Kentauri, trajaće 80.000 godina

Prva svemirska misija čiji je cilj da stigne do nama najbližeg zvezdanog sistema mogla bi da bude lansirana do kraja decenije, saopštila je neprofitna organizacija „Fermi Explorer Mission“ (Istraživačka misija Fermi), prenosi Space.com.

Međutim, mala sonda do sistema Alfa Kentauri, trojnog sistema sa zvedama Proksima Kentauri, Alfa Kentauri i Beta Kentauri, stići će za otprilike 80.000 godina. Poređenja radi, ljudi su razvili poljoprivredu pre oko 10.000 godina, dok se smatra da su prve civilizacije nastale pre oko 6.000 godina.

Preporučujemo

- Nadamo se da ćemo biti i prvi koji će krenuti i poslednji koji će stići do Alfe Kentauri - izjavio je u saopštenju Filip Džonston, suosnivač i predsednik „Fermi Explorer Mission“. - Niko od nas neće biti ovde kada se ovo putovanje završi, i u tome je poenta. Radi se o preduzimanju prvog dostižnog koraka i inspirisanju budućih generacija da nastave da pomeraju granice koje smo nasledili.

Džonston je takođe suosnivač i izvršni direktor kompanije Starcloud, koja planira da upravlja data centrima u svemiru. Misiju Fermi Explorer pokrenuo je sa kolegama suosnivačima Starclouda, Ezrom Fildenom i Adijem Oldeanom. Bivši oficir američkog vazduhoplovstva Garet Džejmison vodi svakodnevno izvršenje projekta. Neka velika imena iz sveta svemirskih letova pridružila su se kao savetnici, uključujući bivšeg predsednika kompanije Blue Origin Roba Mejersona i Meta Đaliča, suosnivača i izvršnog direktora kompanije za rudarenje asteroida AstroForge.

Projekat Fermi Explorer je ambiciozan, ali ostvariv, prema rečima Džonstona i njegovih kolega. Žele da lansiraju letelicu ka trostrukom zvezdanom sistemu Alfa Kentauri - najbližem susedu Sunca, udaljenom oko 4,4 svetlosne godine - do 2029. godine.

Ova usmerena putanja biće prva takve vrste. Iako su letelice Vojadžer 1 i Vojadžer 2 u međuzvezdanom prostoru, one nisu upućene ka nekoj određenoj zvezdi; umesto toga, one putuju ka spoljašnjosti stazom kojom su išle da bi završile svoju „veliku turneju“ pored Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna.

Letelica Fermi Explorer nosiće najmanje jedan kilogram korisnog tereta, a cela misija koštaće manje od 15 miliona dolara, navodi tim. Ako sve prođe po planu, povraćaj te investicije biće znatan.

- Misija ima za cilj da ideju o međuzvezdanom putovanju učini stvarnom i da podstakne više ljudi da se suoči sa jednim od najvećih neodgovorenih pitanja čovečanstva kada pogledamo izvan naše planete: „Gde su svi?“ (Fermijev paradoks) - objavio je tim Fermi Explorer-a na platformi X.

Fermijev paradoks je dobio ime po čuvenom fizičaru Enriku Fermiju, koji je 1950. godine postavio pitanje „Gde su svi?“. Ono je dobilo na značaju u poslednjih desetak godina, pošto su naučnici shvatili koliko su egzoplanete, potencijalna staništa za život, uobičajene širom naše galaksije Mlečni put.

Postoje samo tri moguća objašnjenja za ovaj paradoks, prema timu Fermi Explorer-a:

• Inteligencija slična ljudskoj je retka u univerzumu.
• Nije retka, ali inteligentne vrste ne preživljavaju dugo.
• Česta je i dugovečna, ali inteligentni vanzemaljci se uglavnom ne javljaju svojim kosmičkim kolegama (bilo izborom ili sticajem okolnosti).

Lansiranje usmerene međuzvezdane misije neće rešiti paradoks, ali će nam dati podatke koje ranije nismo imali.

Tim kaže da predviđa malu letelicu, težine od samo 100 do 200 kilograma (220 do 440 funti) na Zemlji. Takođe će verovatno koristiti električni pogon, koji je efikasniji od tradicionalnih hemijskih potisnika.

(Telegraf Nauka/Space.com)