Nestajuća planeta u komšiluku kruži oko zvezde Alfa Kentauri A

Svemirski teleskop „Džejms Veb“ pronašao je jake dokaze o džinovskoj planeti koja kruži oko Alfa Kentaurija A, zvezde slične Suncu koja je najbliža Zemlji.

Samo četiri svetlosne godine udaljen, moguće je da taj svet ima masu kao Saturn i da je njegova daljina od sopstvene zvezde između jednog i dva puta kao daljina Zemlje od Sunca. Izgleda da se planeta nalazi u zoni pogodnoj za život, mada njena priroda gasovitog džina čini malo verovatnim domaćinom života.

Preporučujemo

Otkrivena pomoću „Vebovog“ instrumenta MIRI, moguća planeta bi bila lakša za proučavanje nego udaljeniji svetovi.

Astronomi su pomoću svemirskog teleskopa „Džejms Veb“ pronašli jake dokaze o džinovskoj planeti koja kruži oko zvezde u zvezdanom sistemu koji je najbliži Suncu.

Samo četiri svetlosne godine daleko od Zemlje, trojni zvezdani sistem Alfa Kentauri je odavno privlačna meta u potrazi za svetovima van našeg solarnog sistema.

Vidljiv samo sa Zemljine južne hemisfere, sistem je sastavljen od binarnog Alfa Kentauri A i Alfa Kentauri B, zvezda sličnih Suncu, i prigušene zvezde crvenog patuljka Proksima Kentauri. Alfa Kentauri A je treća najsjajnija zvezda na noćnom nebu. Iako postoje tri potvrđene planete koje kruže oko Proksima Kentaurija, prisustvo drugih svetova oko ostale dve zvezde nije lako potvrditi.

Sada, „Vebove“ opservacije putem Instrumenta za srednje infracrveno područje (MIRI) daju dosad najjače dokaze o gasovitom džinu u orbiti oko Alfa Kentaurija A.

Ako bude potvrđeno, to bi bila planeta najbliža Zemlji koja kruži u zoni pogodnoj za život oko neke zvezde slične Suncu. Međutim, pošto se radi o gasovitom džinu, naučnici kažu da ne bi podržavala život kakav poznajemo.

„Sa ovim sistemom tako blizu nas, svaka otkrivena egzoplaneta u njemu predstavljala bi najbolju priliku za sakupljanje podataka o drugim planetarnim sistemima. Ipak, izvođenje tih opservacija je veoma teško, čak i pomoću najmoćnijeg svemirskog teleskopa, pošto su te zvezde mnogo sjajne, u blizini i brzo se kreću po nebu“, kažu stručnjaci iz Laboratorije NASA za mlazni pogon (JPL) i Instituta za egzoplanete. „‘Veb’ je dizajniran i optimizovan da pronalazi najudaljenije galaksije u univerzumu. Osmišljen je poseban opservacioni protokol za taj cilj i to je bilo veoma korisno“.

Nekoliko serija temeljito planiranih opservacija, pažljiva analiza i obimno kompjutersko modeliranje pomogli su da se ustanovi da je izvor na „Vebovom“ snimku verovatno neka planeta, a ne objekat u pozadini (kao neka galaksija), objekat u prednjem planu (prolazeći asteroid) ili drugi detektor ili ostatak snimka.

Prve opservacije sistema izvedene su u avgustu 2024. pomoću koronagrafske maske radi blokiranja svetlosti Alfa Kentaurija A. Iako je dodatni sjaj obližnje zvezde Alfa Kentauri B komplikovao analizu, istraživači su uspeli da uklone svetlost obe zvezde i otkriju objekat više od 10.000 puta manje sjajan nego Alfa Kentauri A, udaljen od zvezde oko dva puta kao Zemlja od Sunca.

Bilo je potrebno više podataka za čvrst zaključak. Međutim, dodatne opservacije u februaru i aprilu 2025. nisu otkrile nikakve objekte poput onog koji je identifikovan u avgustu 2024.

„Suočeni smo sa slučajem planete koja nestaje! U cilju proučavanja ove misterije koristili smo kompjuterske modele radi simulacije više miliona potencijalnih orbita, uključujući znanje stečeno kad smo videli planetu, kao i kad je nismo videli“, kažu istraživači.

Simulacija je uzela u obzir viđenje potencijalnog kandidata za egzoplanetu putem Veoma velikog teleskopa Evropske južne opservatorije 2019. godine, nove „Vebove“ podatke i orbite koje bi bile gravitaciono stabilne u prisustvu Alfa Kentaurija B, što znači da planeta ne bi bila izbačena iz sistema.

Izostanak detekcije u drugoj i trećoj rundi opservacija nije iznenađenje. U polovini mogućih orbita koje su simulirane, planeta je prišla previše blizu zvezdi i ne bi bila vidljiva, kažu istraživači.

Na osnovu sjaja planete u opservacijama u srednjem infracrvenom području i simulacija orbite, možda je u pitanju gasoviti džin sa masom otprilike kao Saturn i orbitom oko Alfa Kentaurija A u eliptičnoj putanji koja varira između jedne do dva razdaljine između Sunca i Zemlje.

„Ako bude potvrđena, potencijalna planeta na ‘Vebovom’ snimku Alfa Kentaurija A predstavljala bi novi bitan korak u snimanju egzoplaneta. Od svih direktno snimljenih planeta, ova bi bila njabliža svojoj zvezdi koja je dosad viđena. Takođe je najsličnija po temperaturi i starosti džinovskim planetama u našem solarnom sistemu i najbliža našem domu, Zemlji“, kažu istraživači. „Njeno samo postojanje u sistemu dve bliske zvezde dovelo bi u pitanje naše shvatanje načina formiranja planeta, opstanka i evolucije u haotičnim sredinama“.

Ako dodatne opservacije budu potvrđujuće, rezultati bi mogli transformisati budućnost nauke o egzoplanetama, kao kriterijum sa brojnim prilikama za detaljnu karakterizaciju pomoću „Veba“ i drugih opservatorija.

Na primer, svemirski teleskop „Roman“ , čije lansiranje je predviđeno do maja 2027, a možda već na jesen 2026, opremljen je specijalnim hardverom koji će testirati nove tehnologije za osmatranje binarnih sistema poput Alfa Kentaurija u potrazi za drugim svetovima. „Romanovi“ podaci iz područja vidljive svetlosti dopuniće „Vebove“ infracrvene opservacije, dajući izvanredne uvide o veličini i reflektivnosti planete.

(Telegraf Nauka/Science Daily)