BBC: "Džejms Veb pronalazi nagoveštaje života na dalekoj planeti!"; Univerzitet Kembridž: "Sigurni smo 99,7%!"

Naučnici su pronašli nove, iako još neizvesne, dokaze da bi udaljena planeta mogla da bude domaćin vanzemaljskog života, prenosi Bi-Bi-Si.

Tim sa Univerziteta Kembridž proučavajući atmosferu planete zvane K2-18b otkrio je znakove molekula koji se na Zemlji proizvode isključivo delovanjem jednostavnih organizama.

Preporučujemo

Ovo je drugi put i ovoga puta mnogo ubedljivije, da su hemikalije povezane sa životom otkrivene u atmosferi te iste planete pomoću svemirskog teleskopa Džejms Veb (JVST) kojim upravlja NASA. Međutim i sam tim i nezavisni astronomi naglašavaju da je potrebno prikupiti više podataka da bi se potvrdili rezultati.

Rukovodilac istraživanja, prof. Nikku Madhusudhan, iz laboratorije na Institutu za astronomiju Univerziteta u Kembridžu, kaže da se nada da će uskoro dobiti odlučujuće dokaze. Astrofizičari sa Univerziteta u Kembridžu opisali su ovo otkriće kao "veliki, transformativni trenutak" i najjači nagoveštaj do sada da život postoji negde drugde u univerzumu.

- Ovo je do sada najjači dokaz da tamo možda postoji život. Realno mogu da kažem da ćemo moći da potvrdimo ovaj signal u roku od jedne do dve godine - poručeno je.

K2-18b je dva i po puta veći od Zemlje i udaljen je sedam stotina triliona milja.

JVST je toliko moćan da može analizirati hemijski sastav atmosfere planete na osnovu svetlosti koja prolazi kroz nju iz male crvene zvezde oko koje kruži.

Tim Kembridža je otkrio da atmosfera planete sadrži hemijske potpise najmanje jednog od dva molekula povezana sa životom: dimetil sulfida (DMS) i dimetil disulfida (DMDS). Na Zemlji ove gasove proizvode morski fitoplankton i bakterije.

Profesor Madhusudhan je rekao da je iznenađen količinom gasa za koju se činilo da je otkrivena tokom samo jednog prozora za posmatranje.

- Količina koju procenjujemo u atmosferi je hiljadama puta veća od one na Zemlji - rekao je on: "Ako je veza sa životom stvarna, onda ova planeta vrvi od života".

Profesor je otišao i korak dalje: "Ako potvrdimo da postoji život na K2-18b, to bi u suštini potvrdilo da je život veoma čest u galaksiji. Ali i dalje ima mnogo 'ako' i 'ali', kako sam tim priznaje".

Moraju biti sigurni 99,99999 odsto

Za početak, ove informacije još uvek ne dostižu standard koji je potreban da bi se proglasila zvaničnim otkrićem.

Da bi to uradili, naučnici moraju biti 99,99999% sigurni da su njihovi rezultati tačni, a ne nasumično očitavanje. U naučnom žargonu, ovo se zove rezultat "pet sigma".

Ovi najnoviji rezultati su na nivou "tri sigma", što znači 99,7%. To zvuči mnogo, ali nije dovoljno da ubedi naučnu zajednicu. Ipak, to je znatno više od prethodnog rezultata "jedna sigma" od 68% koji su imali pre 18 meseci, što je u to vreme naišlo na skepticizam.

Ali čak i da tim Kembridža postigne rezultat od pet sigma, to ipak ne bi bio definitivan dokaz da na toj planeti postoji život, kaže profesorka Ketrin Hejmans sa Univerziteta u Edinburgu, koja, uzgred, nije povezana sa istraživanjem.

- Čak i sa tolikom sigurnošću, ostaje pitanje porekla tog gasa - rekla je ona za Bi-Bi-Si.

- Na Zemlji ga proizvode mikroorganizmi u okeanima, ali čak i sa idealnim podacima, ne možemo sa sigurnošću reći da je biološkog porekla na vanzemaljskom svetu, jer se u svemiru dešavaju mnoge čudne stvari i ne znamo koje bi druge geološke aktivnosti mogle da proizvode ove molekule na toj planeti - rekla je.

Na ovo upozorava i tim sa Kembridža, koji sarađuje sa drugim istraživačima kako bi pokušali da sintetišu DMS i DMDS nebiološkim sredstvima u laboratoriji.

Alternativne hipoteze

Druge istraživačke grupe su predstavile alternativna, neživa objašnjenja za podatke iz K2-18b. Postoji jaka naučna debata ne samo o tome da li su ovi molekuli u atmosferi, već i o sastavu same planete.

Razlog zašto mnogi naučnici pretpostavljaju da planeta ima ogroman tečni okean je odsustvo amonijaka u atmosferi K2-18b. Teorija je da amonijak apsorbuje ogromnu količinu vode ispod atmosfere. Međutim, isto bi se moglo objasniti i okeanom rastopljene stene, što bi isključilo postojanje života, smatra profesor Oliver Šortl sa Univerziteta Kembridž.

- Sve što znamo o planetama izvan našeg Sunčevog sistema potiče od mikroskopskih količina svetlosti koja prolazi kroz njihovu atmosferu. Dakle, to je neverovatno slab signal koji moramo da dešifrujemo - ne samo za znake života, već i za sve ostalo. U slučaju K2-18b, deo naučne debate i dalje se tiče strukture same planete - rekao je on.

Dr Nikolas Vogan iz NASA-inog istraživačkog centra Ejms ima još jedno tumačenje podataka. On je objavio istraživanje u kojem se tvrdi da je K2-18b mini-gasni gigant bez čvrste površine.

Ove alternativne hipoteze osporili su i drugi istraživači, uz obrazloženje da nisu u skladu sa podacima koje je prikupio JVST - što dodatno potvrđuje intenzitet naučne debate oko K2-18b.

Profesor Madhusudhan priznaje da je pred njim još veliki naučni izazov ako želi da odgovori na jedno od najvećih pitanja čovečanstva. Ali veruje da je njegov tim na dobrom putu.

- Možda ćemo se za nekoliko decenija osvrnuti na ovo vreme i prepoznati ga kao trenutak kada je "životni prostor" postao dostižan - rekao je on.

Ovo bi mogao biti prelomni trenutak - trenutak u kojem smo odjednom u stanju da odgovorimo na osnovno pitanje: da li smo sami u univerzumu?

Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu The Astrophisical Journal Letters.

(Telegraf.rs/Jutarnji)