NASA detektuje ugljen-dioksid i vodonik-peroksid na površini Plutonovog meseca Harona

Na obodu našeg solarnog sistema – 5,7 milijardi kilometara od Sunca – nalazi se patuljasta planeta Pluton. Manji od Australije, to je ledeni svet planina, glečera i kratera sa prosečnom temperaturom od minus 232 stepena Celzijusova.

Pet meseca kruži oko Plutona – Stiks, Nikta, Kerber, Hidra i Haron. Haron je najveći od njih. Za razliku od većine drugih planetarnih sistema, nalazi se u „binarnom sistemu“ sa svojom planetom, što znači da oba tela kruže oko tačke između njih.

Još uvek ima mnogo misterije u pogledu Plutona i njegovih meseca. Međutim, istraživači predvođeni Silvijom Protopapa iz Jugozapadnog istraživačkog instituta u Sjedinjenim Američkim Državama saopštili su da su otkrili ugljen-dioksid i vodonik-peroksid na Haronovoj površini, piše Science Alert.

Preporučujemo

Nalazi na osnovu podataka dobijenih svemirskim teleskopom „Džejms Veb“ daju bitne uvide u način formiranja našeg omiljenog neplaneta/planeta sistema.

Haron je otkriven 1978. kad su naučnici izučavali orbitu Plutona. Taj mesec na neki način predstavlja Plutonovog manjeg blizanca. Širok je malo više od 1.200 kilometara – otprilike kao polovina Plutona, što ga čini najvećim poznatim satelitom u odnosu na svoje matično telo u našem solarnom sistemu.

Sam Pluton je već mali kad se uporedi sa našim Mesecom – otprilike dve trećine veličine i jedna šestina mase Zemljinog satelita. Masa Harona je otprilike jedna osmina mase Plutona.

Haron i Pluton imaju neobičnu orbitu. Dok Haron kruži oko Plutona, Pluton takođe kruži oko neke centralne tačke. Ponašaju se gotovo kao dvostruka patuljasta planeta. To se razlikuje od Meseca i Zemlje – Mesec ide oko nas, a mi zapravo ne menjamo našu poziciju.

To je jedan razlog zašto se Pluton više ne smatra planetom, već je označen kao patuljasta planeta. Njegova orbita sa Haronom znači da Pluton nije raščistio svoju orbitu, tj. postao gravitacioni šef.

Sastav Harona

Godine 2015, svemirska letelica Nju Horajzons je prva koja istražuje Pluton i njegove mesece iz blizine, posle devet godina putovanja od Zemlje. Pokazalo se da je Haron sastavljen od raznih hemikalija.

U pitanju je vrlo hladan mesec, bogat zaleđenom vodom. Međutim, takođe sadrži amonijak i razna jedinjenja na bazi ugljenika. Smatra se da Haron ima i kriovulkane – oblasti koje izbacuju led umesto magme.

Haronov sastav je drugačiji od Plutonovog i drugih objekata iza Neptuna, gde dominiraju azotni i metanski led. Detekcija ugljen-dioksida i vodonik-peroksida na Haronu može dati značajan uvid u način interakcije raznih procesa na objektima iza Neptuna.

Ugljen-dioksid je uvek ključni molekul za razumevanje koji nam govori mnogo o prošlosti nekog objekta. U slučaju Harona, smatra se da ugljen-dioksid dolazi iz sloja ispod ledene površine i da je oslobođen putem udara asteroida i drugih objekata koji su stvorili kratere sa novim tlom.

Detekcija ugljen-dioksida na Haronu je bila moguća zahvaljujući svemirskom teleskopu „Džejms Veb“. Lansiran 2021, ovaj teleskop ima veliko ogledalo, široko 6,5 metara, zbog čega je veoma moćan i osetljiv.

Može da „vidi“ u infracrvenom spektru – boje svetlosti koje naše oči i većina teleskopa na Zemlji ne mogu da detektuju. Infracrvena svetlost je ključna za otkrivanje raznih molekula prisutnih na drugim objektima, od planeta do zvezda, galaksija itd.

Radi otkrivanja tih jedinjenja, „Veb“ koristi tehniku zvanu spektroskopija. Boje svetlosti su razbijene u individualne boje, poput razbijanja bele svetlosti u dugu. Svaki elemenat ili molekul ima sopstveni bojeni potpis, kao otisak prsta.

Nove opservacije Harona su pokazale potpise ugljen-dioksida i vodonik-peroksida, zajedno sa ranije poznatim ledom od vode.

Formiranje Harona predstavlja naučnu misteriju. Jedna od vodećih teorija je da se formirao na sličan način kao naš Mesec: pre otprilike 4,5 milijardi godina, neki veliki objekat u Kojperovom pojasu – oblasti u kojoj se nalaze Pluton i Haron – sudario se sa Plutonom i njegov deo se odlomio i formirao mesec Haron.

Takođe je moguće da su Pluton i Haron bili dva objekta koja su se sudarila i zatim ostala zarobljena u orbitama jedan oko drugog.

Znanje o sastavu Harona pomaže da bolje razumemo kako se formirao. U tom smislu, otkriće ugljen-dioksida i vodonik-peroksida predstavlja važan korak napred. Štaviše, to nam može dati informacije ne samo o Haronu, već i o drugim objektima u blizini Plutona.

Više saznanja o Haronu pomoći će u razumevanju tog dalekog dela našeg solarnog sistema – i nepoznatih svetova koji se tamo nalaze.

(Telegraf Nauka/Science Alert)