Solarni maksimum nastavlja da se pojačava mnogo više od prvobitnih očekivanja

Prosečan broj vidljivih tamnih mrlja na površini Sunca je u avgustu bio veći nego bilo kog drugog meseca nakon septembra 2001.

Najnoviji broj Sunčevih pega je duplo veći od prvobitnih predviđanja i predastavlja još jedan jasan znak da je Sunčev eksplozivni vrhunac, tj. solarni maksimum, uveliko u toku – i da će biti mnogo aktivniji nego što su naučnici provobitno mislili, piše Live Science.

Sunčeve pege su oblasti na površini Sunca gde izlivi elektromagnetnog zračenja probijaju magnetno polje, stvarajući relativno hladne zone koje nam izgledaju crne zbog optičke iluzije.

Preporučujemo

Zajedno sa veličinom i frekvencijom solarnih baklji i koronalnih eksplozija, broj Sunčevih pega pokazuje napredovanje otprilike 11-godišnjeg solarnog ciklusa.

Tokom Sunčeve najmanje aktivne faze, solarnog minimuma, ima vrlo malo ili ponekad uopšte nema Sunčevih pega. Na primer, krajem 2019, malo pre početka trenutnog solarnog ciklusa (solarni ciklus 25), bilo je 40 uzastopnih dana bez vidljivih pega.

Međutim, dok se Sunčevo magnetno polje zapetljava i postaje slabije, broj pega brzo raste do vrhunca tokom solarnog maksimuma. Tokom ove aktivne faze, Sunčevo magnetno polje puca i potpuno se obrće, izazivajući period opadanja solarne aktivnosti i smanjenje broja pega do ponovnog početka čitavog solarnog ciklusa.

U avgustu je bilo prosečno 215,5 Sunčevih pega dnevno. Prošli put je mesečni broj pega bio tako visok u septembru 2001, tokom solarnog maksimuma 23. ciklusa, kad je prosečan broj iznosio 238,2.

Broj Sunčevih pega je bio najveći 8. avgusta, kad je na Suncu viđeno do 337 pega, što je najviše tokom 24 sata od marta 2001.

Ovi brojevi ukazuju na ono što neki naučnici već misle – da smo ušli u solarni maksimum. Međutim, ne možemo biti sigurni u to dok ne prođe mnogo vremena nakon što broj Sunčevih pega opet ne počne da opada.

Kad je trenutni solarni ciklus počeo 2020, naučnici su prognozirali da će solarni ciklus 25 biti relativno slab u poređenju sa prošlim ciklusima, slično ciklusu 24, koji je dostigao vrhunac oko 2014. i bio najslabiji maksimum u periodu od oko 90 godina. Na primer, prosečan broj Sunčevih pega predviđen za avgust 2024. bio je 107,8. Prognoza je takođe sugerisala da solarni maksimum verovatno neće nastupiti do 2025.

Međutim, od rane faze trenutnog ciklusa, broj Sunčevih pega nije odgovarao inicijalnim predviđanjima. Počeo je da raste početkom 2022, dostižući osmogodišnji maksimum do kraja godine. Do juna 2023, prosečan broj je premašio bilo koji mesec iz solarnog ciklusa 24 i nastavlja da raste.

U oktobru prošle godine je objavljena „revidirana prognoza“, koja predviđa da će solarni maksimum verovatno nastupiti do sredine 2024. i biti aktivniji nego što je očekivano.

Povećanje broja Sunčevih pega nije jedini pokazatelj da smo ušli u solarni maksimum. Početkom maja, Zemlju je pogodila najsnažnija geomagnetna oluja u periodu dužem od 21 godine, koja je prekrila aurorama izuzetno veliki deo neba. I samo nekoliko dana kasnije, naša zvezda je izbacila solarnu baklju magnitude X8.7 – najsnažniju solarnu eksploziju od 2017.

Solarni maksimumi mogu da traju jednu do dve godine ili duže, što znači da još postoji dobra šansa da će aktivnost nastaviti da se pojačava tokom narednih 12 meseci.

Tokom solarnog ciklusa 23, broj Sunčevih pega je imao maksimalnu mesečnu vrednost od 244,3 u julu 2000. A u solarnom ciklusu 22, mesečni rekord je bio 284,5 u junu 1989.

Ako solarna aktivnost nastavi da se pojačava i Zemlju pogađaju snažnije solarne oluje, poput Karingtonovog događaja iz 1859, to bi moglo uticati na infrastrukturu, proizvesti rasprostranjene aurore na nižim geografskim širinama i izazvati pad satelita.

(Telegraf Nauka/Live Science)