Misterija „vanzemaljskog“ signala konačno rešena? Trajao 2 milisekunde, ali naučnici otkrili odakle je stigao

   
Čitanje: oko 2 min.
  • 0

Misterija „vanzemaljskog“ signala detektovanog 2022. konačno je rešena – naučnici Instituta tehnologije Masačusetsa (MIT) uspeli su da utvrde odakle je stigao. Ovaj brzi radio bljesak (FRB), koji je trajao 2 milisekunde, a za koji su pojedinci spekulisali da predstavlja „poruku“ napredne vanzemaljske civilizacije, došao je iz male oblasti svemira ekstremno blizu neutronske zvezde, piše Dejli mejl.

Istraživači veruju da je brzi radio bljesak morao da dođe iz sloja moćnih magnetnih polja koja okružuju tu zvezdu, poznat kao magnetosfera.

Iako je od 2007, kada je detektovan prvi brzi radio bljesak, detektovane su hiljade ovih signala, od kojih su neki stigli iz naše galaksije do delova svemira udaljenih 8 milijardi svetlosnih godina.

Tim astronoma MIT u žurnalu Nature fokusirao se na FRB 20221022A, brzi radio bljesak detektovan 2022, a koji je stigao iz galaksije udaljene 200 miliona svetlosnih godina.

Tim je procenio da je FRB 20221022A eksplodirao u regionu udaljenom najviše 10.000 kilometara od neutronske zvezde, navodi se u saopštenju MIT. Imajući u vidu blizinu, ovaj bljesak je najverovatnije stigao iz magnetosfere neutronske zvezde.

MIT scientists pin down the origins of a fast radio burst news.mit.edu/2025/mit-sci...(image or embed)
— Vincent Zimmerman (@zimmermanv66.bsky.social) January 2, 2025 at 2:47 PM

- U ovom okruženju neutronske zvezde, magnetno polje je na granici onoga što svemir može da proizvede. Ima mnogo debate oko toga da li ove svetle radio emisije mogu čak i da pobegnu od te ekstremne plazme – rekla je u saopštenju Kenzi Nimo, glavna autorka studije i postdoktorandkinja na Institutu za astrofiziku i svemirska istraživanja MIT.

- Oko ovih visoko-magnetnih neutronskih zvezda, takođe poznatih kao magnetari, atomi ne mogu da postoje – njih bi rastrgla magnetna polja. Ono što je uzbudljivo ovde je što otkrivamo da se energija uskladištena u tim magnetnim poljima, blizu izvora, uvija i preraspoređuje tako da može da izbaci radio talase koje vidimo preko pola svemira – dodao je Kijoši Masuji, vanredni profesor fizike na MIT.

Iako su široke samo nekoliko kilometara, neutronske zvezde sadrže do dva puta više materije od Sunca. One su najgušći objekti u svemiru koje možemo da posmatramo direktno, dodaje Dejli mejl.

(Telegraf Nauka/Daily Mail/MIT News)

Video: Svečana dodela priznanja projektima građanskih naučnih istraživanja

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>