Ljudski preci stigli do ivice svemira: Naučnici šokirani i zgroženi rizikom i nepoštovanjem fosila

Odluka milionera Timotija Neša da u gornje slojeve atmosfere ponese ostatke vrsta Australopithecus sediba i Homo naledi nije naišla na odobravanje antropologa

Fosilizovani ostaci ljudskih predaka Australopithecus sediba i Homo naledi stigli su do ivice svemira letelicom „Virdžin galaktik“ 8. septembra, što je prvi put da je tako nešto urađeno, ali naučnici nisu srećni zbog toga. Jedni su zgroženi, drugi naglašavaju da to nema nikakvog naučnog opravdanja, dok treći insistiraju na tome da je reč o nepoštovanju posmrtnih ostataka, piše LiveScience.

Deo ključne kosti vrste Australopithecus sediba stare oko 2 miliona godina i kost palca vrste Homo naledi, stare oko 300.000 godina, na let do ivice svemira odneo je južnoafrički milioner Timoti Neš i to u tubi nalik cigari. Fosile je odabrao Li Berger, direktor Centra za istraživanje ljudskog putovanja na Univerzitetu Vitvotersrand u Južnoj Africi, i čovek koji je bio ključan za njihovo otkriće. U saopštenju pred poletanje on je naglasio da „putovanje fosila u svemir predstavlja ljudsko poštovanje svih predaka čoveka i naših drevnih rođaka“.

Preporučujemo

Činjenica da ove drevne vrste, piše LiveScience, ne bi shvatile putovanje do gornjih slojeva atmosfere jedan je od razloga što su antropolozi i arheolozi kritikovali ovaj poduhvat. Biološki antropolog Alesio Venecijano na Tviteru je naveo da su četiri glavna problema ovog putovanja: nedostatak naučnog opravdanja, etička pitanja poštovanja posmrtnih ostataka, Bergerov pristup fosilima kakav drugi istraživači nemaju i pogrešno shvatanje paleoantropologije.

U originalnoj dozvoli koje je izdala Južnoafrička agencija za nasleđe (SAHRA) navedeno je da je cilj putovanja promocija nauke i priznanje istraživanjima ljudskog porekla u Južnoj Africi.

- Uticaj svemirskog leta na ovakve predmete nije oblast naučnog proučavanja. Svemirski arheolozi poput mene su definitivno zainteresovani za efekte svemirskog okruženja na predmete, ali ne mislim da treba da koristimo deo nasleđa sa Zemlje za testiranje – rekao je za LiveScience Džastin Volš, profesor umetnosti i arheologije na Univerzitetu Čapman u Kaliforniji.

On je dodao da fosilizovane kosti nisu samo naučni uzorak, već ostaci naših zajedničkih predaka i da čovečanstvo mora da im pokaže poštovanje.

- Zgrožena sam što je za ovo data dozvola. Ovo nije nauka – poručila je na platformi Iks (nekadašnjem Tviteru) Sonja Zarkzevski, bioarheolog sa Univerziteta Sautempton.

Timoti Neš jedan je od prvih ljudi koji su kupili kartu za drugi komercijalni let svemirske letelice kompanije „Virdžin Galaktik“ Ričarda Brensona. On je prijatelj sa Lijem Bergerom i vlasnik je zemlje na kojoj je Australopithecus sediba otkriven i želi da razvije industriju „paleoturizma“.

- Ovo je neobično postupanje sa bilo kojim fosilom jer nema nikakvog znaka da je Berger zainteresovan u izvođenje naučnih eksperimenata i odgovor na pitanje efekta svemirskog leta na fosile. Moramo da se zapitamo da li možemo da verujemo njemu i Univerzitetu Vitvotersranda da će nadalje čuvati ove fosile – rekao je Volš.

(Telegraf Nauka/LiveScience)