Kosmičke praznine deluju prazno, ali… „Možda upravo one kidaju kosmičku mrežu“

Kosmičke praznine možda deluju kao najpraznija mesta u svemiru, ali daleko je od toga da u njima nema ničega, piše ScienceDaily.

„Ako izvadimo svu materiju, neutrine, tamnu materiju, kosmičke zrake i zračenje iz najdubljih delova kosmičkih praznina, jedino što preostaje je prazan prostor. Znam da zvuči kao paradoks, ali praznine su pune vakuuma prostora-vremena. I što je ključno, to nije ništa“, napisao je Pol Sater, kosmolog, savetnik NASA i publicista, za Universe Today:

Preporučujemo

„To je zato što vakuum prostor-vremena ima nešto u sebi. Ili na sebi. Ili unutar sebe. Ili nešto što nekako postoji unutar same njegove osnovne strukture. Prilično je teško rečima precizno opisati šta se dešava, ali govorim o kvantnim poljima. U teoriji kvantnih polja, čestice koje čine naše postojanje, poput elektrona, top kvarkova, neutrina, pa čak i tamne materije, zapravo nisu čestice. Ono što smatramo česticom je zapravo samo manifestacija dubljeg, fundamentalnijeg objekta. Ti objekti su polja. Postoji polje povezano sa svakom vrstom čestice i ta polja potpuno natapaju svaki kubni centimetar prostora i vremena. Ona postoje još od Velikog praska i potpuno ispunjavaju svaki ćošak univerzuma.

Kada ukažemo na nešto i kažemo: ‚O, vidi onaj elektron kako juri‘, ono što zapravo vidimo je pobuđenje, vibracija ili talas fundamentalnog polja koji se zgusnuo i putuje. Ali čak i ako izbacite sve čestice, čak i ako izbacite sve stvari, samo polje ostaje.

I to polje ima energiju. Ima energiju kroz Hajzenbergov princip neodređenosti, što je tema za neku drugu epizodu. A kada krenemo da računamo koliko energije ima u vakuumu, dobijamo odgovore koji se kreću od ekstremne količine do bukvalno beskonačne energije... Ali ova energija ima efekat. Taj efekat zovemo tamna energija, što je ono kul ime koje dajemo ubrzanom širenju univerzuma.

Sada, na osnovu tamne energije i stope ubrzanja koju možemo da izmerimo u univerzumu, znamo da stvarna količina energije u vakuumu nije prevelika. Ali nije nula. A stvar sa tamnom energijom, energijom vakuuma ili kako god želite da je zovete, jeste to da u gustim delovima univerzuma ona nije bitna. Nema nikakvog efekta. Ovde na Zemlji postoji velika gustina materije i to prisustvo materije potpuno nadvladava bilo kakav efekat koji bi tamna energija mogla imati. Mogli biste potpuno da izbrišete tamnu energiju iz postojanja i mi ovde na Zemlji to nikada ne bismo primetili. Putanje bačenih loptica za bejzbol bile bi potpuno iste. Vašem buritu bi i dalje trebalo isto vremena da se spremi u mikrotalasnoj. Ništa se ne menja.

Isto važi i za galaksije. Isto važi i za jata. Isto važi i za filamente. Isto važi i za zidove. Isto važi i za svaki deo kosmičke mreže. Osim za praznine. Praznine su mesta gde nema materije. Praznine su mesta gde sam vakuum prostor-vremena dominira. Ako biste se postavili u sredinu kosmičke praznine, bili biste okruženi tamnom energijom.

Zapravo, praznine su mesta gde tamna energija obavlja svoj posao ubrzavanja širenja univerzuma. To se ne dešava u gustim mestima poput galaksija ili jata. To se dešava samo u prazninama. Praznine se ne prazne samo da bi se izgradila kosmička mreža; same praznine se šire. One bukvalno kidaju kosmičku mrežu. Ono što vidimo kao ove veoma velike, prelepe i zamršene strukture u univerzumu je privremeno. Tokom narednih 5, 10, 20 milijardi godina – tačan broj nije bitan – kosmička mreža će ispariti. I to će se desiti delovanjem praznina koje pritiskaju sve ostalo.

Dakle, praznine su pune. One vibriraju sa fundamentalnim kvantnim energijama. One obavljaju rad na ostatku univerzuma kako bi ubrzale njegovo širenje. One su jedina mesta u univerzumu koja to mogu, a jedini razlog zašto to mogu jeste zato što su lišene svega ostalog.

Dakle, da, praznine su prazne u smislu materije. Tako ih otkrivamo. Tako ih merimo. Tako ih definišemo. Ali ta ispražnjenost od materije znači da su one pune tamne energije. I zato, bez obzira na to kuda krenete u univerzumu, bilo do obližnje galaksije ili u najdublju unutrašnjost najpraznije praznine, nikada, ali baš nikada, nećete biti sasvim sami.“

(Telegraf Nauka/ScienceDaily/Universe Today)