Novi uspeh teleskopa Džejms Veb: Pronađene najstarije niti kosmičke mreže

Astronomi su otkrili vezu debljine niti između 10 galaksija koje su postojale samo 830 miliona godina posle Velikog praska

Galaksije nisu razbacane bez reda po svemiru. One se ne grupišu samo u sazvežđa, već u ogromne povezane tankim strukturama sa gigantskim prazninama između njih. Ova „kosmička mreža“ bila je veoma slaba, ali je postala vidljivija vremenom kako je gravitacija zbijala materiju, navodi se u saopštenju američke svemirske agencije NASA.

Astronomi su korišćenjem Svemirskog teleskopa „Džejms Veb“, dodaju oni, otkrili vezu debljine niti između 10 galaksija koje su postojale samo 830 miliona godina posle Velikog praska. Ovu strukturu dugu 3 miliona svetlosnih godina držao je svetleći kvazar, galaksija sa aktivnom, supermasivnom crnom rupom u svom jezgru, navodi NASA. Tim astronoma veruje da će nit vremenom da evoluira u masivno sazvežđe galaksija, kao što se to desilo sa Berenikinom kosom u obližnjem delu svemira.

Preporučujemo

- Bio sam iznenađen koliko je duga i koliko je tanka ova nit. Očekivao sam da ću pronaći nešto, ali ne da ću pronaći ovako dugačku, izrazito tanku strukturu – rekao je Šaoaj Fen, član tima astronoma Univerziteta Arizone u Tusonu.

- Ovo je jedna od najranijih struktura nalik niti povezanih sa udaljenim kvazarom koje su ljudi pronašli – rekao je Fajgi Vang, astronom sa Univerziteta Arizone u Tusonu i glavni istraživač tima.

Otkriće je deo projekta ASPIRE, čiji je glavni cilj proučavanje okruženja najranijih crnih rupa. Program će pručavati 25 kvazara koji su postojali tokom prvih milijardu godina nakon Velikog praska.

- Poslednje dve decenije kosmološka istraživanja omogućila su nam mnogo bolja, ali gruba shvatanja kako se kosmička mreža formira i evolvira. ASPIRE ima cilj da shvati kako da inkorporira pojavu najranijih crnih rupa u trenutnu priču o formiranju kosmičkih struktura – rekao je Džozef Henavi, član tima astronoma, ali sa Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari.

Drugi deo studije predstavlja istraživanje osobina osam kvazara u mladom svemiru. Tim je potvrdio da njihove centralne crne rupe, koje su postojale tokom prvih milijardu godina nakon Velikog praska, imaju masu koja je između 600 miliona i 2 milijarde puta veća od mase našeg Sunca. Astronomi traže dokaze kojima bi mogli da objasne kako su te crne rupe mogle tako brzo da porastu.

- Da bi ove supermasivne crne rupe bile formirane u ovako kratkom vremenskom periodu, dva kriterijuma moraju da budu zadovoljena. Prvo, potrebno je da njihov rast započen iz masivnih crnih rupa. Drugo, čak i ako ovo „seme“ počne sa masom koja je hiljadu puta veća od Sunca, i dalje joj je potrebno da skupi milion puta više materije na najbrži mogući način – rekao je Vang.

(Telegraf Nauka/NASA)