„Očarani smo ovim izuzetnim stvorenjem“: Podvodni dron na 600 metara dubine prvi put napravio ovakav snimak

Ekspedicija istraživačkog broda „Dejvid Pakard“ donela je potpuno neverovatne snimke jednog od najspektakularnijih stvorenja sa morskih dubina. Naučnici su u more spustili podvodni dron „Dok Rikets“ i na dubini od oko 600 metara napravili izuzetno redak snimak takozvane bačvooke ribe Macropinna microstoma, poznate po providnoj glavi i cevastim očima, saopštio je Istraživački institut akvarijuma zaliva Monterej (MBARI).

- Videti ovu ribu predstavlja pravu retkost. Članovi posade sa celog broda pridružili su se naučnom timu u kontrolnoj sobi, očarani ovim izuzetnim stvorenjem. Dubokomorske životinje raspiruju maštu, izazivajući divljenje i strahopoštovanje za koje se nadamo da će podstaći brigu o očuvanju najvećeg životnog prostora na Zemlji - izjavio je viši naučni saradnik Stiven Hadok (Steven Haddock).

Preporučujemo

Snimak napravljen u 4K, koji je MBARI postavio na svoj Jutjub kanal, možete pogledati ovde:

Tokom osmodnevne ekspedicije pod nazivom „Zaranjanje u dubine za delikatne lutajuće organizme“ (Diving Deep for Delicate Drifters), Hadok i njegov tim posvetili su se proučavanju želatinoznih životinja poput meduza, sifonofora i rebronoša. Kombinujući ronjenje na otvorenom moru blizu površine i istraživanja podvodnim dronom na dubinama od nekoliko stotina metara, ova ekspedicija je pružila podršku tekućim istraživanjima o tome kako su se želatinozni organizmi prilagodili životu u dubokom vodenom stubu.

Svi trčali u kontrolnu sobu

Kada su naučne operacije bile gotove za taj dan, piloti podvodnog drona vraćali su ga ka istraživačkom brodu kad je istraživačica Šenon Džonson primetila Macropinna microstoma. Većina naučnog tima prethodno je otišla u brodsku laboratoriju kako bi pripremila katalogizaciju pristiglih uzoraka, ali su odmah dotrčali nazad u kontrolnu sobu, gde im se pridružila i brodska posada. Susret sa ovom ribom bio je uzbudljivo iznenađenje koje je krunisalo dugu i produktivnu sedmicu dubokomorskih istraživanja.

Ranija MBARI-jeva posmatranja, koja su vodili viši naučni saradnik Brus Robison (Bruce Robison) i istraživač Kim Rajsenbihler (Kim Reisenbichler), bila su presudna za razumevanje specifičnog načina na koji se ova riba hrani.

Macropinna živi u zoni okeanskog sumraka (mezopelagijalu), gde posmatra vode iznad sebe u potrazi za siluetama plena. Velika peraja pružaju joj stabilnost i upravljivost dok nepomično lebdi u vodi, sa očima neprestano usmerenim naviše. Kada primeti potencijalni plen, krupne cevaste oči rotiraju se unutar kupole od providnog tkiva kako bi ga zadržale u vidokrugu. Ovaj želatinozni štit takođe štiti oči ribe dok ona otima sitne ljuskare uhvaćene u žarne pipke dubokomorskih sifonofora.

Ekspedicioni tim je proveo oko 20 minuta posmatrajući ribu, koristeći 4K kameru visoke rezolucije na „Dok Riketsu“ da detaljno zabeleži njeno telo i ponašanje. Eksperimentisali su sa različitim uslovima osvetljenja kako bi što bolje prikazali jedinstveni providni štit na glavi. Pilot i tehničar podvodnog drona Kameron Lo (Cameron Law) čak je uspeo da primakne vozilo dovoljno blizu kako bi ribu snimio VR kamerom, napravivši 3D stereo-snimke koji će se koristiti u edukativne svrhe i za popularizaciju nauke.

Naučno ime Macropinna microstoma prevodi se kao „velika peraja, mala usta“.

Osnova za dalja istraživanja

Naučnici iz Tima za biodiverzitet i biooptiku istražuju na koji način morske životinje interaguju sa svetlošću i iza sebe imaju opsežna istraživanja vizuelnih sistema dubokomorskih organizama. Istraživači nisu ulovili ovu jedinku, ali će snimljeni materijal biti dragocena osnova za dalja istraživanja ove neuhvatljive vrste. Proučavanje očiju vrste Macropinna izbliza pomoći će timu da bolje shvati mehanizme vida u mračnim prostranstvima okeanske zone sumraka. Smatra se da pigmenti u očnim sočivima ove ribe imaju sličnu ulogu kao zeleni pigmenti u očima jagodaste lignje (Histioteuthis heteropsis), jednog od njenih dubokomorskih suseda kojeg je ovaj tim ranije proučavao.

- Macropinna nas podseća na neverovatne načine na koje su se životinje prilagodile životu u srednjim slojevima okeana - rekao je Hadok. - Mnoge od njih opstaju prepoznajući suptilne optičke signale, poput senke koja prolazi iznad njih, što pokreće evolucionu trku u kojoj se bioluminiscentna kamuflaža nadmeće sa sve naprednijim vizuelnim sposobnostima.

Tokom skoro 40 godina istraživanja okeana, MBARI je obavio približno 7.000 zarona pomoću ROV-a i zabeležio više od 41.000 sati dubokomorskih video-snimaka, a ipak se sa ovom vrstom susreo svega 11 puta. Prethodni put MBARI je zabeležio vrstu Macropinna 2021. godine. Ovaj najnoviji susret je prvi put da je ova riba snimljena u 4K rezoluciji i prvi takav nalaz sa novog vodećeg istraživačkog broda instituta.

(Telegraf Nauka/MBARI)