Rešena misterija stara 150 godina: Otkriven stvarni identitet džinovskog stvorenja, DNK bio ključ istraživanja

Misterija stara 150 godina konačno je rešena. Naučnici su otkrili identitet izumrlog džinovskog ždrala koji je živeo u Evropi pre više od 20.000 godina, saopštio je Univerzitet u Bornmutu.

Francuski biolog Alfons Miln-Edvards (Alphonse Milne-Edwards) nazvao je ovog izumrlog, džinovskog, praistorijskog ždrala Grus primigenia u 19. veku na osnovu fragmenata kostiju pronađenih u pećinama na jugu Francuske. Ove kosti su datirane na kraj poslednjeg ledenog doba. Od tog otkrića, vladalo je široko rasprostranjeno uverenje da su te kosti pripadale izumrloj vrsti džinovskog ždrala.

Preporučujemo

Međutim, nova studija koju je vodio dr Džon Stjuart (John Stewart), profesor evolucione paleoekologije na Univerzitetu u Bornmutu i vođa istraživačkog tima, otkrila je da su ove kosti zapravo pripadale krupnijoj verziji običnog ždrala, Grus grus, kojeg i danas viđamo u Evropi, a ne ostaci zasebne i izumrle vrsta.

- Sumnjali smo da ovi krupni ždralovi nisu izumrli, već da su predstavljali veće primerke današnjeg evropskog običnog ždrala. Verujemo da je razlog za ovu zabunu to što ždralovi imaju krupne mužjake i manje ženke, pa smatramo da je upravo to doprinelo ranijim pretpostavkama o postojanju dve različite vrste – živog, običnog ždrala kakvog danas poznajemo i izumrle, krupnije vrste – rekao je u saopštenju dr Stjuart.

Studija, sprovedena u saradnji sa Centrom za paleogenetiku u Stokholmu u Švedskoj, koristila je uzorke drevne DNK iz 18 kostiju ždralova pronađenih u Engleskoj, Velsu, Francuskoj, Nemačkoj i na Balearskim ostrvima. Genetski materijal je izolovan iz kostiju kako bi se utvrdila tačna vrsta.

- Prethodne studije su se oslanjale samo na veličinu i oblik kostiju u pokušaju da razumeju ove velike ptice. Upotreba DNK analize pružila nam je znatno precizniju sliku o tome šta one zapravo predstavljaju – rekao je dr Stjuart.

On i njegov istraživački tim planiraju da sprovedu dalja istraživanja o tome zašto su se ovi ždralovi smanjili.

- Izazov u nastavku rada jeste da se istraži razlog smanjenja veličine ždralova. Pretpostavljamo da su to isušivanje močvara i promene u načinu na koji ljudi koriste zemljište, ali potrebno je još istraživanja kako bi se to razrešilo - dodao je.

Studija objavljena u žurnalu Royal Society Open Science takođe naglašava problem identifikacije izumrlih ptica generalno na osnovu njihovih kostiju. Moguće je da su i druge vrste ptica za koje se smatra da su izumrle, a koje su identifikovane isključivo na osnovu razlika u veličini, zapravo pogrešno klasifikovane. Za potvrdu njihovog stvarnog identiteta mogla bi biti neophodna analiza drevne DNK.

- Iako je tačno da su mnoge vrste ptica danas ugrožene ljudskim delovanjem, moguće je da smo precenili broj izumiranja u prošlosti. Neka od njih zapravo mogu predstavljati samo promene u veličini još uvek postojećih vrsta - rekao je dr Stjuart.

(Telegraf Nauka/Bournmouth University)