Sićušne larve ostriga oslanjaju se na gravitaciju da bi se hranile

Larve istočne ostrige su dugačke samo 100–300 mikrometara, ali ih njihove zbijene ljušture od kalcijum-karbonata čine znatno težim od okolne morske vode.

Nova studija pod vođstvom Okeanografskog instituta Vuds Hol iz Masačusetsa pokazuje da ova težina omogućava gravitaciji da pokreće struje koje larve koriste da bi im hrana stigla do usta. Ovo otkriće pokazuje bitnu ulogu gravitacije u načinu na koji se ove sićušne životinje hrane i opstaju.

Preporučujemo

Studija dovodi u pitanje dugotrajnu pretpostavku da se tako malene larve prvenstveno oslanjaju na otpor proizveden plivanjem da bi stvorile struje koje nose hranu ka njihovim ustima.

Iako je to možda tačno za mnoge sitne planktone, larve ostriga predstavljaju izuzetak, što ih svrstava u isti prehrambeni režim koji zavisi od gravitacije kao kod mnogo većih kopepoda (veslonožaca), i otkriva neočekivanu ulogu njihove ljušture u hranjenju. Ključna razlika je u tome što otpor zavisi prvenstveno od kretanja larve kroz vodu, dok gravitacija zavisi od razlike u gustini između larve i okolne morske vode.

„Ovo nam govori da ljuštura čini više od zaštite - pomaže larvi da se hrani. To znači da bi sve što menja ljušturu takođe moglo menjati način na koji larva dolazi do hrane“, kažu autori studije.

Hranjenje larvi je zabeleženo brzim sistemom snimanja u mikrorazmerama (HSMIS). Takođe su upotrebljene mikročestice da bi se pratilo njihovo kretanje oko larvi, što je omogućilo da se izmere nevidljive struje koje nastaju dok se larve hrane.

„Kad koristite mikroskop, potrebno je mnogo svetlosti. Ako usmerite previše svetlosti na ove sićušne životinje, možete zagrejati vodu i promeniti njihovo ponašanje“, kažu istraživači.

„Takođe, konvencionalne kamere nisu dovoljno brze da zabeleže ove pokrete. Zato smo razvili sistem koji koristi crvenu svetleću diodu sa niskim nivoom toplote i kameru velike brzine koja može da snimi 2.000 kadrova u sekundi. To omogućava da posmatramo larvu u većoj količini vode bez uznemiravanja i da vidimo kako se voda kreće dok se ona hrani“.

Ovi nalazi daju moguće objašnjenje za rezultate ranijih eksperimenata u kojima su larve školjki uzgajane u svemiru. U studiji iz 1999. godine, naučnici su uzgajali školjke u uslovima mikrogravitacije i otkrili da su larve uzgajane bez normalne gravitacije imale niže stope hranjenja i rasta i da su bile u lošijem stanju od larvi pod normalnom gravitacijom. U to vreme, fizički razlog za te razlike nije bio jasan.

„Zahvaljujući veoma brzom snimanju, sad vidimo da je gravitacija bitna za njihovu ishranu. Ako se larva suoči sa problemom koji utiče na sposobnost da izgradi gustu ljušturu, to bi takođe moglo uticati na fizičku silu koja joj pomaže da se hrani. Razumevanje te veze omogućava nam bolji način razmišljanja o tome kako faktori stresa iz životne sredine mogu uticati na larve u jednoj od najranjivijih faza njihovih života“, kažu istraživači.

Ostrige su posebno osetljive na acidifikaciju okeana, koja menja hemijski sastav vode i otežava izgradnju ljuštura od kalcijum-karbonata. Ako acidifikacija izmeni formiranje ljušture u tolikoj meri da smanji gustinu u odnosu na morsku vodu, sugerišu nalazi studije, to bi takođe moglo oslabiti struju za prehranu pokretanu gravitacijom, na koju se larva oslanja u cilju donošenja hrane do usta, potencijalno utičući na mlade ostrige.

Istočne ostrige se suočavaju i sa drugim izazovima, uključujući zagađenje, bolesti i prekomerni ribolov. Prema podacima Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA), komercijalni ulov istočnih ostriga u Sjedinjenim Američkim Državama je opao za oko 15,2 miliona dolara, odnosno 7,2% u periodu od 2023. do 2024.

„Na kraju krajeva, ovo bi nam moglo pomoći da bolje razumemo šta određuje da li će larve ostriga preživeti i postati deo odrasle populacije“, kažu istraživači.

„To je važno za ribarstvo i akvakulturu pošto broj larvi koje opstanu svake godine pomaže da se odredi količina ostriga dostupna za ulov u budućnosti. Ako faktori stresa iz životne sredine utiču i na formiranje ljušture i na ishranu, moramo razumeti te efekte da bismo bolje predvideli kako će populacije ostriga reagovati na okean koji se menja“.

(Telegraf Nauka/Woods Hole Oceanographic Institution)