Najezda dlakavih gusenica dešava se jednom u deceniji, a onda samo nestanu: Zašto?

Gusenice vrste Malacosoma californicum (zapadne šatorske gusenice) nisu nešto o čemu ljudi često razmišljaju. Ali kada je vrhunac najezde ovih stvorenja nemoguće ih je ignorisati. Dlakave larve se migolje preko puteva, rojevi gusenica se penju na kuće kako bi formirali žute svilene čaure, saopštio je Univerzitet Britanske Kolumbije.

Ove gusenice su, svakako, stvorenja o kojima razmišlja dr Džudit Majers, profesorka Univerziteta, koja već pet decenija proučava ovu autohtonu vrstu moljaca i njihove cikluse pojavljivanja, a nedavno je objavila i studiju o njima u Journal of Animal Ecology.

Preporučujemo

Na pitanje gde se mogu naći gusenice vrste Malacosoma californicum, ona kaže:

- Ove dlakave, narandžasto-crne gusenice javljaju se širom Britanske Kolumbije, posebno na ostrvu Vankuver i južnim zalivskim ostrvima, a njihova teritorija se proteže sve do Manitobe i Kalifornije. Uglavnom se hrane lišćem crvene jove i voćaka. Jaja se izležu u aprilu, a larve ostaju zajedno, gradeći svileni „šator“ radi toplote i skloništa, odakle i potiče njihov naziv. Početkom juna, larve napuštaju svoje šatore kako bi pronašle vertikalne površine i sigurnija mesta iznad zemlje gde će se ulutkati. To može dovesti do gustih grozdova na ogradama, zidovima i kućama – prizor koji mnogi ljudi smatraju odvratnim. Nakon godinu ili dve velike gustine populacije, njihov broj opada i gusenice bivaju privremeno zaboravljene.

U velikom broju, dodaje, gusenice mogu potpuno da ogole voćke. Na ostrvu Solt Spring, teška najezda 2012. godine dovela je do otkazivanja festivala jabuka. Poznato je da su turisti koji posećuju Ostrva zaliva skraćivali svoje posete zbog najezdi gusenica. I očigledno nisu dobre za jelo, jer se smatra da su izazvale tešku bolest kod konja koji je slučajno progutao larve.

- Oduvek me je zanimalo šta uzrokuje rast i pad životinjskih populacija. Nakon što sam se preselila u Britansku Kolumbiju 1972, moje interesovanje je poraslo dok smo se moj suprug i ja udvarali. On je radio na ostrvu Mandarte proučavajući vrapce pevače, a ja sam mu se često pridruživala vikendom. Dok je on radio na vrapcima, ja sam posmatrala gusenice – fascinacija koja je potekla sa postdiplomskog seminara koji sam držala godinama ranije. Vremenom, postala sam opčinjena time kako njihovi ciklusi interaguju sa prirodnim mehanizmima kontrole, kao što je virusna bolest – rekla je prof. Majers.

Tokom godina, drugi istraživači i ona potvrdili su da je virus specifičan za ove gusenice pokretao ciklične padove populacije, što je primećeno i kod nekih drugih vrsta moljaca.

- Moja partnerka u istraživanju i profesorka na Univerzitetu Sajmon Frejzer (SFU), dr Dženi Kori, i ja primetile smo da se najezde dešavaju istovremeno na ostrvima i na kopnu. Bile smo iznenađene kada smo otkrile da, kako populacija raste, neke ženke moljaca moraju da lete desetinama kilometara kako bi položile jaja u područjima gde su populacije prethodno izumrle. Zanimljivo je da tokom 50 godina nismo primetili nikakav uticaj globalnog zagrevanja na populacije ovih insekata. Oni su prilagođeni okolini – sunčaju se kada je hladno i sklanjaju se pod „šatore“ kada je vruće – navela je ona.

Poslednja velika najezda bila je 2023. godine.

- Kako broj počne da raste, često možemo predvideti najezdu tri godine unapred. To je vreme da u aprilu počnete da proveravate da li na voćkama ima malih, dlakavih larvi i svilenih šatora. Da biste zaštitili svoje dvorište, pomaže rana intervencija. Ako zimi vidite naslage jaja ili u proleće sićušne larve koje formiraju šatore, možete ih ukloniti pre nego što oštete drveće. Ne paničite: virus deluje kao prirodna kontrola kada se gusenice previše namnože – rekla je ona.

(Telegraf Nauka/UBC News)