Ovo je prvi dokaz postojanja jedne od najređih vrsta kanida na planeti
Jedna od najređih vrsta kanida na planeti fotografisana je. To je prvi fotografski dokaz njenog postojanja posle više od 20 godina, piše Phys.org.
Otkriće je objavljeno u žurnalu Neotropical Biology and Conservation.
Preporučujemo
Atlantska hladna masa uzrokovana slabljenjem sistema okeanskih struja koji se približava prelomnoj tački
Bumbari imaju sićušne mozgove, ali mogu da rešavaju probleme kao šimpanze i slonovi
Nakon prijava građana da su primetili dezorijentisanu životinju u blizini 29. kilometra obalskog autoputa, Fondacija za parkove i muzeje Kozumela uspešno je 14. septembra 2023. locirala i bezbedno zbrinula kozumelsku patuljastu lisicu.
Nakon posmatranja i kompletnog zdravstvenog pregleda, životinja je puštena 17. septembra 2023. godine u državni rezervat Laguna Kolumbija, zaštićeno područje odabrano zbog svoje pogodnosti i udaljenosti od opasnosti na putevima.
Kozumelska patuljasta lisica (Urocyon sp.) jedna je od najređih vrsta kanida na planeti i predstavlja jedinstvenu populaciju koja milenijumima naseljava ovo malo karipsko ostrvo, dok subfosilni ostaci sugerišu da je njeno prisustvo starije od prvih naseobina Maja.
Ovaj dugi period izolacije doveo je do brze evolucione divergencije i patuljastosti.
Procenjuje se da je kozumelska patuljasta lisica između 60 i 80 odsto veličine kopnenog rođaka, sive lisice (Urocyon cinereoargenteus). Pre ovog ponovnog otkrića, fizički dokazi o ovoj lisici bili su isključivo ograničeni na te subfosilne ostatke, a poslednje posredno viđenje prijavljeno je 2001. godine.
Uprkos dugoj istoriji na ostrvu, kozumelska lisica nikada nije formalno opisana niti označena kao taksonomski jedinstvena. Pošto su njena staništa u južnom delu ostrva sve više ugrožena promenama u nameni zemljišta, razvojem, invazivnim vrstama i prirodnim katastrofama, naučna zajednica smatra patuljastu lisicu kritično ugroženom i verovatno na ivici izumiranja.
Trevis Bajer iz organizacije Pathos Wildlife naglasio je krhku prirodu opstanka ove vrste.
- Jedna od najvažnijih poruka ovog istraživanja je da vrste mogu tiho nestati a da svet uopšte ne primeti da ih više nema. Često mislimo da je izumiranje nešto dramatično i očigledno, ali u stvarnosti se može desiti postepeno i nečujno, posebno kod retkih vrsta koje žive u udaljenim ili nedovoljno istraženim staništima. Ponovno otkriće lisice još uvek nije uspeh u očuvanju, ali predstavlja drugu šansu – rekao je on.
(Telegraf Nauka/Phys.org)