U sledećih 100 godina desiće se nešto ZASTRAŠUJUĆE: Tiče se ptica

Iako ptice svojim letom, pesmom i raznobojnim perjem unose poeziju u svakodnevicu ljudi, nauka danas upozorava na jednu od najmračnijih prognoza za njihov opstanak. Nova sveobuhvatna studija otkriva da više od 500 vrsta ptica širom sveta – od atlantskog pafina do zagonetnog detlića iz Meksika – može nestati već tokom narednog veka, čak i uz sve napore da se zaustave štetni uticaji čoveka. Alarm se oglašava širom planete, a ono što čujemo nije pevanje ptica, već njihov vapaj, piše Daily Mail.

Studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Redingu, koristeći podatke Crvene liste Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN), obuhvatila je gotovo 10.000 vrsta ptica. Rezultati su zastrašujući: čak i kada bi se sve ljudske aktivnosti koje ugrožavaju ptice odmah zaustavile, između 250 i 350 vrsta ne bi mogle da prežive bez dodatnih, ciljanih mera zaštite.

Preporučujemo

Klimatske promene, gubitak staništa, lov, zagađenje i slučajne smrti u kontaktu sa ljudskim aktivnostima (npr. sudari s vetroturbinama ili električnim žicama) glavni su uzroci ovog pada. Zanimljivo je da fizičke osobine ptica, koje ih čine posebnima, ujedno povećavaju rizik od izumiranja. Velike ptice su, primera radi, češće mete lovaca i sporije se razmnožavaju, dok ptice sa širokim krilima teže podnose fragmentaciju staništa – njihova krila su evoluirala za široke prostore, ne za prekinute pejzaže betona, puteva i farmi.

Među vrstama koje su u riziku od nestanka nalaze se i neke dobro poznate Evropljanima. Atlantski pafin, prepoznatljiv po svom karakterističnom šarenom kljunu i upečatljivom izgledu, često je omiljeni prizor duž obala tokom sezone parenja.. Ipak, njegovo prisustvo sve je ređe, jer su klimatske promene drastično smanjile dostupnost glavne hrane – malih riba poput haringi i papalina.

Balearska čigra, koja leti duž evropskih obala, trenutno broji svega oko 5.800 jedinki. Slična sudbina zadesila je i veliku droplju, najtežu leteću pticu na svetu, koja je u Britaniji izumrla u 19. veku usled lova, da bi se zahvaljujući naporima stručnjaka za očuvanje ugroženih vrsta ponovo vratila – ali sa svega stotinak jedinki i neizvesnom budućnošću.

Foto: Shutterstock/Sazid Rezwan

Na listi su i ptice koje samo povremeno prolaze kroz UK tokom migracija, poput vivka i žutogrude strnadice, ali i egzotične vrste poput Itombve sove iz centralnoafričkih šuma, detlića iz Meksika, koji je nekada imao dužinu od čak 60 cm i bio inspiracija za crtaće, i žuto-trbušna asitija s Madagaskara – ptice čiji plavičasti kljun izgleda kao dragulj, a pesma se gubi u tišini šumskih krošnji koje nestaju.

Istraživanje ide korak dalje i ne zadržava se samo na pukom brojanju ugroženih vrsta. Naučnici su analizirali i koji bi koraci imali najviše efekta na očuvanje funkcionalne raznovrsnosti ptica – onih oblika, veličina i ponašanja koji su ključni za zdravlje ekosistema. Pokazalo se da bi spasavanje samo 100 najneobičnijih ugroženih vrsta moglo očuvati čak 68% morfološke raznovrsnosti među pticama.

To znači da u prirodi nije važno samo „koliko“, već i „kakve“ ptice opstaju – jer svaka vrsta ima svoju ekološku ulogu, bilo da raznosi seme, kontroliše populaciju insekata ili oprašuje biljke. Gubitak ptica koje se hrane voćem, kao što su neke tropske vrste, može poremetiti regeneraciju šuma. Nestanak grabljivica menja odnose u lancu ishrane, dok odsustvo ptica pevačica utiče i na mentalno zdravlje ljudi – dokazano je da njihov zov smanjuje stres i podiže raspoloženje.

Foto. Pixabay/Juergen57BS

I dok globalna slika izgleda mračno, lokalni podaci ne nude utehu. Najnoviji rezultati britanskog istraživanja RSPB "Big Garden Birdwatch" pokazuju da su čvorke – nekada simbol prolećnog neba i sinhronizovanih plesova u vazduhu – pale na najniži nivo ikada zabeležen. Od 1979. godine broj zabeleženih jedinki opao je za čak 85%.

Nasuprot tome, golub grivnjaš, ptica koja je ranije bila retka u urbanim područjima, sada je skočila za neverovatnih 1.160%. Promena u sastavu ptica u urbanim sredinama ukazuje na to da priroda prilagođava svoje zakone opstanka – ali to često znači gubitak raznolikosti i dominaciju nekoliko prilagodljivih vrsta.

Jedna od tiših, ali upornijih pretnji pticama su i teški metali – olovo, cink i gvožđe – koji dospevaju u njihov organizam putem zagađene hrane, vode ili slučajnog gutanja stranih predmeta. Iako su cink i gvožđe neophodni u tragovima, njihovo nakupljanje može dovesti do ozbiljnih poremećaja, uključujući oštećenje jetre i živčanog sistema. Olovno trovanje, iako ređe nego ranije, i dalje je prisutno kod ptica koje se hrane u blizini streljačkih zona ili gutaju olovne ribolovačke mamce.

Simptomi su često tihi: umor, depresija, gubitak koordinacije, tremor, pa čak i napadi. Zanimljivo je da ptice često instinktivno pokušavaju da povrate vodu i stalno osećaju žeđ – signal da je njihovo telo u borbi s otrovom.

Studija jasno poručuje: zaštita staništa je najvažnija mera koja može spasiti najveći broj vrsta. No, to nije dovoljno. Mora se kombinovati sa ciljanom zaštitom – programima uzgoja u zatočeništvu, restauracijom staništa, kontrolom lova, sprečavanjem kolizija s infrastrukturom, kao i uklanjanjem zagađenja.

Još važnije, neophodno je obnoviti odnos čoveka i prirode.. Svaki vrt koji neguje divlje biljke, svaki detlić koji ponovo kucka u šumi, svaki grad koji postavi kutije za gnežđenje – sve to postaje deo jedne velike, planetarne priče o preživljavanju.

Ako ne slušamo pesmu ptica, možda nećemo primetiti kada zaćute zauvek.

(Telegraf Nauka / Daily Mail)