Majke iz reda primata pokazuju drugačiju reakciju na težak gubitak nego ljudi

Majke makakija doživljavaju kratak period fizičkog nemira nakon smrti deteta, ali ne pokazuju tipične ljudske znakove žalosti, kao što su letargija i gubitak apetita.

Istraživači sa Londonskog univerzitetskog koledža otkrili su da majke makakija koje su pretrpele gubitak provode manje vremena odmarajući se nego ženke koje nisu pretrpele gubitak tokom prve dve nedelje nakon smrti deteta.

Preporučujemo

Fizički nemir bi mogao predstavljati inicijalni period “protesta“ među majkama makakija koje su doživele gubitak, slično razdvajanju majke i deteta kod primata. Ta faza, međutim, nije praćena dugim periodom „očaja“ ili drugim bihevioralnim obeležjima žalosti uobičajenim u ponašanju ljudi.

Sa malo empirijskog istraživanja o reakcijama životinja na smrt, ovo je prva sistematična studija o tome da li majke primata pokazuju slične bihevioralne reakcije na smrt kao u slučaju ljudske žalosti.

Rezultati daju značajan doprinos novouspostavljenom istraživanju evolucione tanatologije, istraživanju smrti, gubitka i žalosti kod različitih vrsta.

Istraživači su posmatrali ponašanje 22 makaki majke u Centru za proučavanje primata na ostrvu Santjago kod obale Portorika. Polovina posmatranih makakija je nedavno izgubila mladunca, a druga polovina koja nije doživela takav gubitak predstavljala je kontrolnu grupu.

Bihevioralne opservacije su kategorizovane kao odmaranje, hranjenje, čišćenje i zamenska ponašanja (uznemireno kretanje, samočišćenje, samododirivanje) i snimane tokom 16 dana pomoću pametnih telefona i softvera CyberTracker.

„Nakon gubitka deteta, očekivali smo da će majke provoditi više vremene u pasivnom stanju, što je uobičajeno kod ožalošćenih ljudi. Osmotrili smo suprotno – majke koje su doživele gubitak manje vremena su provodile odmarajući tokom prve dve nedelje posle smrti mladunca i nije bilo razlike u vremenu provedenom u traganju za hranom, čišćenju ili zamenskim aktivnostima“, kažu istraživači.

Period nemira bio je iznenađujuće kratak, ali ta kratkotrajna reakcija se takođe može videti u studijama o razdvajanja majke i deteta kod primata, koje pokazuju relativno kratak period majčinske uznemirenosti nakon razdvajanja od deteta.

Smrt je neizbežan deo života i načini reagovanja na smrt se mogu uveliko razlikovati, čak i kod ljudi. Istraživači su želeli da istraže kako se bihevioralno reagovanje na smrt, iskustvo žalosti, razlikuje između primata i ljudi. Da li je žalost specifično ljudsko iskustvo?

U studiji su žalost i gubitak posmatrani kao različite stvari. Dok gubitak opisuje stanje gubitka nekoga zbog smrti, žalost opisuje negativnu emocionalnu bihevioralnu reakciju.

Antropolozi se odavo pitaju da li su životinje sposobne da dožive žalost. Mnogi vlasnici kućnih ljubimaca će reći da njihova voljena mačka žali nakon smrti svog druga. Međutim, to su izveštaji vlasnika koji su često i sami u žalosti. Ponašanje slično žalosti, poput smanjene aktivnosti, možda je jednostavno posledica gubitka druga.

„Naši nalazi ne pokazuju bihevioralne markere žalosti kod makaki majki u ljudskom smislu, tako da preporučujemo dalje istraživanje u ovoj oblasti i sakupljanje više podataka o reakcijama primata na gubitak“, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/UCL)