• 0
 ≫ 

Vreme čitanja: oko 1 min.

Ova stvorenja razvila su neverovatnu sposobnost: Ima ih samo 85 na svetu

 ≫ 

Vreme čitanja: oko 1 min.

Zlatnoglavi majmuni adaptirali su se da piju slanu vodu

  • 0
Trachypithecus poliocephalus Zlatnoglavi languri žive na ostrvu Kat Ba u Vijetnamu... Foto: Terry Whittaker / Alamy / Profimedia

Kritično ugrožena vrsta zlatnoglavih langura ili Trachypithecus poliocephalus ima neverovatnu moć prilagođavanja na okruženje. Ova stvorenja, kojih ima 85 i žive na ostrvu Kat Ba u Vijetnamu, razvila su genetsku sposobnost da piju slanu morsku vodu.

To je pokazala studija, obavljena u Nature Communications, koju su radili stručnjaci Nemačkog centra za primate (DPZ) – Instituta za istraživanje primata u Getingenu i Zoološkog vrta u Lajpcigu, saopštio je DPZ.

Istraživanje je bilo posvećeno genetskim izazovima s kojima se suočava preostalih 85 jedinki ove vrste primata. Zbog naglog pada broja oni pate od genetskog „siromaštva“, pa se mešaju i bliski rođaci, što povećava osetljivost na bolesti.

Uprkos tome, analiza njihovih genetskih informacija pokazala je da je genetska različitost održana u funkcionalno važnim oblastima informacija. To omogućava zlatnoglavim majmunima da se bore sa promenama u okruženju.

- Njihova sposobnost prilagođavanja čini ove životinje jedinstvenim. Mogućnost korišćenja slane morske vode je sjajan primer toga – rekao je Lije Žang, genetičar Nemačkog centra za primate i glavni autor studije.

Neverovatna sposobnost direktna je posledica života na izolovanom ostrvu, gde imaju ograničene količine slatke pijaće vode.

Istraživanje je pokazalo da su promene u određenim genima dovele do povećane tolerantnosti na slanu vodu. Ove genetske adaptacije omogućuju langurima da se nose sa velikom količinom soli u vodi i pomažu im da prežive u jedinstvenom okruženju.

- Ovo istraživanje naglašava potrebu da zaštitimo zlatnoglave langure – rekao je Kristian Ruz, naučnik Nemačkog centra za primate i koautor studije.

Populacija ove vrste pala je na samo 40 jedinki 2004. godine, ali se od tada oporavila i ima ih oko 85. Ipak, to je premali broj i smatraju se kritično ugroženom vrstom.

Ne računajući morske sisare, koji su prilagođeni tome da piju slanu morsku vodu i njihovo telo je efikasno obrađuje, od sisara tu sposobnost imaju još jeleni, vapiti, račvoroge antilope, kamile i afrički slonovi.

(Telegraf Nauka/DPZ)

Video: Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu posle 130 godina

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>