Da li životinje imaju emocije i svest? 100 istraživača dalo odgovor na ovo važno pitanje

Časopis Royal Society Open Science nedavno je objavio istraživanje koje je okupilo 100 istraživača koji se bave ponašanjem životinja kako bi se ispitali njihovi stavovi o emocijama i svesti kod životinja.

- Koliko znamo, ovo je prva procena stavova istraživača iz različitih disciplina o ovim temama. Ovo istraživanje pruža trenutnu sliku koja će omogućiti poređenje sa budućim generacijama naučnika - izjavila je Marsela Benitez, vanredna profesorka antropologije na Univerzitetu Emori i koautorka studije.

Preporučujemo

Rezultati su iznenađujući: čak 98% ispitanika smatra da većina ili sve vrste primata poseduju emocije, dok je 89% to isto reklo za sisare, 78% za ptice, 72% za hobotnice, lignje i sipe, a 53% za ribe. Zanimljivo, čak 67% ispitanika pripisuje emocije nekim insektima, dok 71% to smatra za ostale beskičmenjake, piše Phys.org.

Pitanje da li životinje doživljavaju emocije vekovima je intrigiralo filozofe i naučnike. Aristotel je tvrdio da ljudi i životinje dele slične emocije, dok je Dekart životinje posmatrao kao mašine bez svesti i osećanja. Čarls Darvin je u 19. veku izneo revolucionarnu tvrdnju da životinje, poput ljudi, očigledno osećaju zadovoljstvo i bol, sreću i nesreću.

Međutim, sredinom 20. veka, vodeći bihejvioristi su omalovažavali ideju proučavanja emocija kod životinja, smatrajući da su one naučno neproverljive. Tek kroz rad primatologa Fransa de Vala, pionira u proučavanju životinjske kognicije, naučna zajednica je ponovo otvorila vrata istraživanju osećanja kod životinja. Njegove knjige, poput "Politika šimpanzi" i "Mamin poslednji zagrljaj", značajno su uticale na promenu javnog i naučnog mišljenja.

Istraživači su želeli da kvantifikuju stavove o emocionalnosti kod različitih vrsta životinja. Korišćen je upitnik koji je obuhvatao pitanja sa višestrukim odgovorima, otvorena polja za tekst i skale ocenjivanja. Upitnik je poslat vodećim institucijama koje se bave istraživanjem ponašanja životinja, a odgovori su prikupljeni i putem društvenih mreža.

Među 100 ispitanika, najbrojniji su bili doktorandi (45%), profesori (28%) i postdoktorandi (20%). Njihova istraživanja najčešće su bila fokusirana na ptice (43%), primate (32%) i sisare. Većina ispitanika smatra da širok spektar životinja poseduje svest, iako u nešto manjem procentu nego emocije.

Definisanje emocija pokazalo se kao izazov. Oko 81 ispitanika dalo je definiciju, a najčešći odgovori su se odnosili na emocije kao subjektivne reakcije na unutrašnje ili spoljašnje podražaje. Zanimljivo je da 40% ispitanika smatra da emocije služe kao pokretač ponašanja.

Osoblje koje brine o njoj nosi posebno odelo... Foto: Fort Worth Zoo/ MEGA / The Mega Agency / Profimedia

- Ni ja nemam jasnu definiciju. Najjednostavnije, emocije su unutrašnji procesi koji oblikuju percepciju situacija – priznaje Benitez.

Benitez trenutno proučava društveno ponašanje kapucina u Kostariki. Njeno istraživanje kombinuje rad u zatvorenim uslovima sa proučavanjem divljih kapucina u prirodnom okruženju. Kroz projekat Capuchins de Taboga, u saradnji sa Univerzitetom u Kostariki, koristi se veštačka inteligencija, softver za prepoznavanje lica i interaktivni ekrani kako bi se analiziralo ponašanje i odluke kapucina.

- Tek smo zagrebali površinu. Nova tehnologija otvara vrata dubljem razumevanju osećanja i odluka koje životinje donose u prirodnom okruženju – kaže Benitez.

Istraživanje emocija kod životinja ima širi cilj, bolje razumevanje evolucije ljudskih osećanja i ponašanja. - Razumevanje emocija kod životinja ključno je za razumevanje naše sopstvene vrste. Pitanje kako smo jedinstveni kao vrsta u velikoj meri zavisi od razumevanja evolucije emocija – zaključuje Benitez.

Čak 72% istraživača smatra da hobotnice imaju emocije, što pokazuje koliko su ove inteligentne životinje fascinantne nauci. Kapucini koje Benitez proučava u prirodi koriste sofisticirane oblike saradnje, uključujući formiranje emocionalnih veza, što je osnovni korak ka složenijim društvenim strukturama.

Ovo istraživanje ne samo da pomera granice naučnog razumevanja emocija kod životinja, već otvara i dublje filozofske debate o mestu čoveka u prirodi.

(Telegraf Nauka / Phys.org)