Naučnici pratili i proučavali lupanje šimpanzi u bubnjeve: Ono što su shvatili potpuno ih je šokiralo

Šimpanze lupaju u bubnjeve ritmično, koristeći precizne razmake između udaraca, pokazalo je istraživanje tima naučnika objavljeno u žurnalu Current Biology. Ovi nalazi sugerišu da su osnovni elementi muzikalnosti kod ljudi nastali kod zajedničkog pretka šimpanze i čoveka.

- Na osnovu našeg prethodnog rada očekivali smo da će zapadne šimpanze koristiti više udaraca i bubnjati brže od istočnih šimpanzi. Ali nismo očekivali da ćemo videti tako jasne razlike u ritmu ili da ćemo otkriti da njihovi ritmovi bubnjanja dele tako jasne sličnosti sa ljudskom muzikom – rekla je Vesta Eleuteri sa Univerziteta u Beču, glavna autorka istraživanja.

Preporučujemo

Ranije studije su pokazale da šimpanze proizvode niskofrekventne zvukove bubnjanjem po korenju drveća koje raste iznad zemlje, piše ScienceDaily.

Istraživači veruju da šimpanze koriste ove udaračke obrasce za slanje informacija na velike i male udaljenosti.

- Naša prethodna studija je pokazala da svaka šimpanza ima svoj jedinstveni stil bubnjanja i da bubnjanje pomaže da drugi u njihovoj grupi budu obavešteni o tome gde su i šta rade – neka vrsta načina da se jave širom prašume. Ono što nismo znali je da li šimpanze koje žive u različitim grupama imaju različite stilove bubnjanja i da li je njihovo bubnjanje ritmično, kao u ljudskoj muzici - kaže Eleuteri.

Da bi to saznali Eleuteri i njen tim, uključujući Ketrin Hobajter sa Univerziteta Sent Endruz i Andreu Ravinjanija sa Univerziteta Sapijenca, udružili su se sa drugim istraživačima šimpanzi kako bi proučili 371 epizodu bubnjanja u 11 zajednica šimpanzi, uključujući šest populacija i dve podvrste.

Nakon analize obrazaca bubnjanja, otkrili su da šimpanze bubnjaju ritmično i da vreme njihovih udaraca nije nasumično i često je ravnomerno raspoređeno.

Istočne i zapadne podvrste takođe su pokazale različite obrasce bubnjanja; zapadne šimpanze su koristile ravnomerno raspoređene udarce, dok su istočne šimpanze češće smenjivale udarce u kraćim i dužim vremenskim intervalima.

Takođe su otkrili da zapadne šimpanze više udaraju u svoje „bubnjeve“, koristeći brži tempo, i ranije su integrisale svoje bubnjanje u svoje vokalizacije dahtanja i hukanja.

- Stvaranje muzike je fundamentalni deo onoga što znači biti čovek – ali ne znamo koliko dugo stvaramo muziku. Pokazivanje da šimpanze dele neke od fundamentalnih svojstava ljudskog muzičkog ritma u svom bubnjanju je zaista uzbudljiv korak u razumevanju kada i kako smo razvili ovu veštinu. Naši nalazi sugerišu da je naša sposobnost da ritmično bubnjamo možda postojala mnogo pre nego što smo postali ljudi – rekla je Hobajterova.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)