Skrivene kamere snimile zastrašujući trend: Otimaju bebe i nose ih do 9 dana, naučnici zbunjeni

Skrivene kamere postavljene na ostrvu Hikaron otkrile su zastrašujući kulturni trend među jednom vrstom primata. Mladi beloglavi kapucini, i to isključivo mužjaci, otimaju mladunce majmuna drekavaca i nose ih sa sobom do tragičnog kraja.

Ova jedinstvena tradicija zbunila je naučnike, koji nastavljaju da proučavaju pojavu i širenje prakse koja nigde drugo nije zabeležena.

Neverovatna kultura divljih primata

Na ostrvu Hikaron kraj obala Paname žive divlji primati sa neverovatnom kulturom. Ovi beloglavi kapucini (Cebus capucinus imitator) koriste kameno oruđe, pa naučnici prate tu jedinstvenu tradiciju skrivenim kamerama od 2017. Pregledajući snimke iz 2022. doktorantkinja Zoi Goldsboro otkrila je na njima nešto neverovatno, nešto što nije viđeno nijednom na snimcima nastalim pet godina ranije – majmuna kapucina kako na leđima nosi mladunče majmuna drekavca (Alouatta palliata coibensis).

- To je bilo toliko čudno da sam odmah otišla u kancelariju svog mentora da ga pitam šta je to – rekla je Zoi Goldsboro, koja sprema disertaciju na Institutu za ponašanje životinja Maks Plank.

Biolozi su odmah zaključili da je to veoma neobično ponašanje, pa su počeli da ga istražuju. Bili su ubeđeni da će, ako ima još dokaza toga, otkriti sve te dokaze, saopštio je Institut.

Mladi mužjak nazvan Džoker

- Imali smo sve snimke sa kamera na Hikaronu za celu godinu tako da smo mogli da rekonstruišemo scenu da vidimo da li je ovo čudno ponašanje bilo samo izolovan slučaj – rekao je Brendan Baret, vođa grupe istraživača.

Zoi Goldsboro ručno je pregledala desetine hiljada slika i video-zapisa koje su prikupile sve tajne kamere postavljene u tom periodu. Otkrila je da ono nije usamljeni slučaj, već je pronašla ukupno četiri mladunčeta drekavca koje je nosio kapucin.

Ispostavilo se da je u svim slučajevima, bebe druge vrste nosio isti primat – mladi mužjak nazvan Džoker.

Ovo je dovelo do novih pitanja – kako je Džoker nabavljao ove mladunce, zašto ih je nosio danima...

- Prvo smo mislili da bi to moglo biti usvajanje – rekla je Zoi Goldsboro.

Postoje anegdote o tome da su neke vrste usvajale mladunčad drugih vrsta. Jedan od poznatijih primera bio je iz 2006, kada je par kapucina usvojio mladunče marmoseta i odgajao ga do zrelog doba. Ali postojao je problem u ovoj interpretaciji – usvajanje drugih vrsta su skoro uvek izvodile ženke, a pretpostavljalo se da im je to bila vežba za sopstvene potomke.

- Činjenica da je mužjak nosio ove bebe je važan deo slagalice – dodala je ona.

Veoma radoznale životinje

Nakon toga mesecima nije bilo novih dokaza o nošenju drekavaca.

- Zaključili smo da je to jedinka koja pokušava nešto novo, što nije neuobičajeno videti kod kapucina. To su veoma radoznale životinje koje neprestano istražuju šumu i otkrivaju kako mogu da se snalaze u tom svetu – rekao je Baret.

Oko pet meseci kasnije došli su do novog otkrića – na seriji slika i video-zapisa primećeno je još kapucina sa mladuncima drekavaca.

- Pretpostavili smo da je Džoker ponovo bio u akciji – rekla je Goldsborova.

Međutim, ispostavilo se da više nije samo on nosio mladunčad druge vrste, već su to radila četiri druga kapucina, sve mladi mužjaci.

U narednih 15 meseci ovih 5 kapucina nosilo je 11 različitih drekavaca i to do 9 dana. Snimci su pokazali da se bebe drekavci drže za leđa ili stomake svojih mladih muških usvojitelja koji su obavljali uobičajene zadatke.

- Kompletna vremenska linija nam priča fascinantnu priču o jednoj jedinki koja je započela nasumično ponašanje, koje su sve brže prihvatali drugi mladi mužjaci – rekao je Baret.

Autori ovo opisuju kao društvenu tradiciju ili kulturni hir – ponašanje koje se širi u populaciji putem društvenog učenja. To je paralelno sa trendovima primećenim kod drugih životinja, kao što su kitovi ubice koji nose „šešire od lososa“ ili šimpanze koje nose vlat trave u ušima kao ukras.

Tragičan kraj modnog hira

Posledice modnog hira kapucina, međutim, tragične su. Čini se da su bebe drekavci, sve mlađe od četiri nedelje, otete od svojih roditelja koji su snimljeni kamerom kako dozivaju mladunce sa obližnjih stabala. Primećeno je da su četiri bebe uginule, ali naučnici smatraju da nijedna beba nije preživela.

- Kapucini nisu povredili bebe, ali nisu mogli da im obezbede mleko koje je potrebno mladuncima da prežive – rekla je Zoi Goldsvoro.

Misterija je šta ovaj kulturni hir donosi mladim mužjacima. Oni ne jedu mladunce, ne igraju se sa njima i ne dobijaju više pažnje od svojih drugova iz grupe dok ih nose.

- Ne vidimo nikakvu jasnu korist za kapucine, ali ne vidimo ni probleme, osim što bi to moglo malo da im oteža upotrebu alata – rekla je naučnica.

Istraživanje nudi prvu poznatu dokumentaciju društvene tradicije u kojoj životinje više puta otimaju i nose mladunce druge vrste – bez ikakve jasne koristi.

- Pokazujemo da i neljudske životinje imaju sposobnost da razviju kulturne tradicije bez jasnih funkcija, ali sa destruktivnim posledicama po svet oko sebe. Zanimljivo pitanje nije samo zašto je ova tradicija nastale, već zašto je nastala ovde – naveo je Baret.

Dosada razlog neobične tradicije?

Beloglavi kapucini na ostrvu Hikaron razvili su jedinstvenu tradiciju korišćenja kamenog oruđa za razbijanje tvrde hrane poput orašastih plodova i školjki. Zanimljivo je da su kapucini koji koriste alat na Hikaronu samo mužjaci – baš kao i otmičari drekavaca – što nagoveštava da ove dve društveno naučene tradicije možda potiču iz istog izvora – dosade.

- Preživljavanje na Hikaronu izgleda lako. Nema predatora i malo konkurenata, što kapucinima daje mnogo vremena i malo toga da rade. Čini se da je ovaj „luksuzni“ život stvorio uslove da ove društvene životinje budu inovatori. Ova nova tradicija nam pokazuje da nužda ne mora biti majka izuma. Za visoko inteligentnog majmuna koji živi u bezbednom, možda čak i nedovoljno stimulativnom okruženju, dosada i slobodno vreme mogu biti dovoljni – navela je Meg Krufut, direktorka programa na Institutu Maks Plank i jedan od osnivača projekta.

Do sada su pregledani snimci samo do jula 2023. i ne zna se da li je tradicija nastavljena i kasnije. Ali, kažu naučnici, ako se nastavi, to bi bio veliki problem za drekavce, ugroženu vrstu.

- Osećamo se odgovornim da nastavimo da učimo o ponašanju ove populacije primata, koji, koliko nam je poznato, jedini na svetu praktikuju ovu čudnu tradiciju – dodala je Krufut.

Studija je objavljena u žurnalu Current Biology.

(Telegraf Nauka/Max Planck Institute of Animal Behavior)