Morfološka studija ukazuje na raznovrsnu evoluciju vilica kod guštera i zmija
Studija sa Bristolskog univerziteta rasvetljava kako su gušteri i zmije – najraznovrsnija grupa kopnenih kičmenjaka sa skoro 12.000 vrsta – razvili veoma različite oblike vilica tokom svog izuzetnog ekološkog uspeha.
Ovo istraživanje evolucionih biologa nudi novo shvatanje komplikovanih faktora koji utiču na evoluciji morfologije donje vilice kod tih životinja, poznatih kolektivno kao lepidosaurusi.
Preporučujemo
Tri četvrtine Zemljinog kopna postalo trajno suvlje tokom prošle tri decenije
Izumrla je još jedna vrsta životinja: Boravila je i u našem komšiluku
Istraživači su otkrili da na evoluciju oblika vilice lepidosaurusa utiče složena interakcija faktora pored ekologije, uključujući filogeniju (evolucionu povezanost) i alometriju (odnos oblika i veličine).
U pogledu oblika vilice, zmije su morfološki posebne, sa specifičnim viličnim morfologijama, verovatno zbog svojih vrlo fleksibilnih lobanja i ekstremne mehanike, što im omogućava da progutaju plen mnogo veći od svojih glava.
„Otkrili smo da oblik vilice evoluira naročito brzo u ekološki specijazovanim grupama, kao kod vrsta koje žive u jazbinama i akvatičnih vrsta, i kod guštera biljojeda, što sugeriše da je evoluciona inovacija u donjoj vilici bila ključna za ove posebne ekologije“, kažu istraživači.
„Naša studija pokazuje kako su gušteri i zmije razvili vrlo različite oblike vilica koje su se prilagodile njihovom širokom opsegu ekologija, ishrana i staništa, podstičući njihov izuzetan diverzitet“.
Ovaj rad ističe bitnu ulogu morfološke inovacije u podsticanju diverzifikacije veoma biodiverzifikovanih grupa kao što su lepidosaurusi. Donja vilica – ključna komponenta aparata za ishranu kičmenjaka – bitan je deo njihovog ekološkog eksperimentisanja i prilagođavanja.
Istraživači planiraju detaljnije ispitivanje evolucije lepidosauruske glave. Donje vilice su važne, ali funkcionišu sa viličnim mišićima kao podrška bitnim funkcijama poput hranjenja i odbrane.
„Istražujemo odnos između oblika lobanje i razmeštaja muskulature koja zatvara vilicu tokom evolucije, i kako to utiče na diverzifikaciju mehanike i običaja hranjenja“, kažu autori.
(Telegraf Nauka/Phys.org)