Severni ćelavi ibis se posle 4 veka pojavio u Evropi: Evo šta to znači za nas
Vrsta ptice koja je izumrla u Evropi ponovo se pojavila
Vrsta ptice poznata kao severni ćelavi ibis, a koja je zbog lova izumrla u Evropi do 17. veka, ponovo se pojavila u protekle dve decenije zahvaljujući naporima naučnika na obnavljanju i uzgajanju vrste.
Ove ptice, koje imaju karakteristično crno i svetlucavo zeleno perje, ćelavu crvenu glavu i dug, uvijen kljun, ne znaju, međutim, instinktivno u kom pravcu treba da lete radi selidbe, pa je tim naučnika uskočio da odigra ulogu instruktora letenja, preneo je AP.
Preporučujemo
Urbane ptice širom sveta prepune bakterija otpornih na antibiotike: Patke i vrane nam nude vezu sa prirodom
Kokain ugrožava ptice selice: Narko-karteli veliki rizik za 67 vrsta
“Moramo da ih naučimo kojim putem da migriraju”, kazao je biolog Johanes Fric.
Severni ćelavi ibis nekada je leteo iznad severne Afrike, Arapskog poluostrva i velikog dela Evrope, uključujući nemačku pokrajinu Bavarsku.
Ova ptica selica, poznata u Nemačkoj i pod imenom valdrap, takođe je smatrana za specijalitet, ali je nestala iz Evrope, iako su malobrojne kolonije preživele na nekim drugim mestima.
Napori Frica i grupe istraživača nazvane Valdraptim, sa sedištem u Austriji, uspeli su da populaciju ovih ptica dovedu do broja od skoro 300 jedinki od početka projekta 2002.
Problem je, međutim, predstavljalo to što ove ptice nisu umele da nađu pravac u kojem treba da lete kada se zimi sele, pa su odlazile u pogrešnim pravcima gde bi naposletku uginule.
Ulogu instruktora letenja preuzeli su naučnici i aktivisti iz grupe Valdraptim koji brinu o ptićima dok su tek nekoliko dana stari.
Cilj je da ptice naviknu na njih i upoznaju ih, kako bi ih sledile kada im pokazuju put kojim treba da lete.
Članovi tima koji je brinuo o ptićima, kada dođe vreme, krenu ultralakom letelicom pokazujući put, a mlade ptice ih slede u pravom smeru.
Napori Frica i njegovog tima urodili su plodom, a prva ptica samostalno se vratila u Bavarsku iz Toskane gde je zimovala 2011.
Još ptica je potom svake godine prešlo taj isti put dug 550 kilometara, a tim se nada da će do 2028. broj ptica premašiti 350 i da će one postati samostalne.
(Telegraf.rs/Tanjug)