Najrazornija erupcija vulkana u Evropi dogodila se u našem komšiluku: Šokantno otkriće naučnika

Eksplozivna erupcija kraj ostrva Santorini u Egejskom moru bila je 15 puta jača od rekordne erupcije vulkana Hunga Tonga

Na dnu Egejskog mora, oko grčkog ostrva Santorini, naučnici su otkrili ostatke najeksplozivnije vulkanske erupcije u istoriji Evrope. Džinovski sloj ostataka vulkanskog kamenja i pepela, koji je debeo oko 150 metara, otkrio je da je pre oko pola miliona godina ovaj vulkan u našem komšiluku imao erupciju koja je bila 15 puta jača i razornija od erupcije vulkana Hunga Tonga pre dve godine.

Erupcija vulkana u Tihom okeanu 14. januara 2022. najmoćnija je ikad zabeležena modernom seizmološkom opremom. Postavila je mnoge rekorde – Hunga Tonga je izbacila pepeo u visinu od čak 58 kilometara, izazvala je najveće poremećaje u atmosferi, pokrenula najintenzivniju oluju sa više od 2.600 munja po minuti, dovela do podvodne lavine u kojoj su se stene, pepeo i blato kretali brzinama od 122 kilometara na sat uništavajući sav morski život na svom putu... Uprkos toj neverovatnoj snazi i rekordima, erupcija u našem komšiluku, u Grčkoj, bila je 15 puta jača.

Preporučujemo

Istraživanje sa kopna

- Znamo da je ovaj vulkan kod Santorinija imao mnoge velike, eksplozivne erupcije kakve je imao i vulkan Krakatau. Ali ovi ostaci nam pokazuju da se dogodila kataklizmična erupcija za koju nismo ranije znali da se dogodila – rekao je Tim Druit, profesor vulkanologije na Univerzitetu Klermon Overnja, za LiveScience.

Veliko istraživanje sa kopna donelo je nove detalje o nekadašnjim vulkanima u oblasti između današnje Grčke i Turske. Primera radi, geolozi znaju da je ostrvo na tom prostoru izronilo iz mora pre oko 400.000 godina, a da je današnji arhipelag formiran u eksplozivnoj erupciji u kasnom bronzanom dobu. Erupcija na ostrvu Tera, koje je razoreno i postalo arhipelag Santorini, između 1650. i 1500. godine pre nove ere, imala je velike posledice na istoriju Sredozemlja, a dovela je i do propasti Minojske civilizacije.

- Ono što možemo da ispitujemo sa kopna je ograničeno. Zato smo se spustili na dno mora – rekao je Druit.

Da bi otkrili više o vulkanskoj aktivnosti, on i njegove kolege su izbušili sedimente na dnu okeana oko Santorinija i to krajem 2022. i početkom 2023. Oni su ispitali sedimente 900 metara ispod površine. To im je omogućilo da „čitaju slojeve sedimenata kao knjigu“, rekao je Druit.

- Videli smo vulkanske slojeve erupcija za koje smo znali, ali smo onda otišli dublje i videli slojeve pre nego što je vulkan došao do površine mora – rekao je on.

U tim slojevima otkrili su ostatke erupcije od pre 520.000 godina koja je „bila veća nego bilo šta što se ovde kasnije desilo i verovatno jedna od dve najveće erupcije u ovom delu sveta“.

Neverovatne količine vulkanskih stena i pepela

Erupcija je izbacila 90 kubnih kilometara vulkanskih stena i pepela, navodi se u studiji objavljenoj u Communications Earth and Enviroment. Poređenja radi, Hunga Tonga je izbacila 6 kubnih kilometara stena i pepela.

- To je mnogo veće, 15 puta veće, ovde u srcu Evrope. Nismo ni znali da je u ovom vulkanskom predelu moguća ovako jaka erupcija. To nam daje mogućnost ispitivanja još veće verzije erupcije Hunga Tonga. Santorini verovatno neće imati erupciju ovog nivoa još nekoliko stotina hiljada godina – rekao je Druit.

Poslednja erupcija Santorinija dogodila se 1950, ali lava nije predstaljala veliku pretnju.

- Međutim, rezervoar magme će nastaviti da hrani erupcije lave i male eksplozivne erupcije u narednim decenijama, a možda i vekovima – rekao je Druit.

(Telegraf Nauka / LiveScience)