Pronađeno blago zakopano u vreme najluđeg rimskog cara: 1.368 novčića otkriveno pomoću detektora metala

Detektorom metala u Vusterširu, u Engleskoj, otkrivena je posuda koja je krila 1.368 novčića, uglavnom srebrnjaka. Ovo arheološko blago zakopano je još 55. godine, u vreme rimskog cara Nerona.

Ovaj vladar, zapamćen kao jedan od najluđih i najbrutalnijih u istoriji Rimskog carstva, kontrolisao je delove Britanije, ali se suočio sa velikom pobunom pod kraljicom Budikom, koja je na kraju ugušena, piše LiveScience.

Preporučujemo

Jedan zlatnik i 1.367 srebrnjaka

Kovanice su zakopane tokom Neronove vladavine (54-68), ali su neke od njih iskovane ranije. Sve osim jedne kovanice su srebrni denarijusi, standardni rimski novac kovan između 157. pre nove ere i 55. nove ere, naveo je u saopštenju Muzeja Vusteršira.

Jedina zlatna kovanica u ovoj riznici je iskovana između 20. i 45. godine za Dobune, pleme Brita.

- Kovanice su gotovo sigurno ušle u region posredstvom rimske vojske. Njihov ogroman broj znači da bi blago predstavljalo vrlo značajnu sumu novca u vreme kada je zakopano – navodi se u saopštenju.

Ne zna se zašto je blago sakriveno, tj. zakopano, ali jedna teorija je da je reč o ušteđevini lokalnog farmera, koji je snabdevao rimsku vojsku žitom i stokom. U vreme kada je blago zakopano, Vusteršir se nalazio na granici Rimskog carstva, pa su možda bitke mogle da podstaknu vlasnika da ga sakrije.

Riznica je pronađena krajem 2023. godine i detaljnije analizirana 2024. godine, kada je proglašena blagom, vladinom oznakom koja se daje predmetima od plemenitih metala starim najmanje 300 godina. Procenjeno je na 100.000 funti ili 123.100 dolara, piše LiveScience. Muzej pokušava da prikupi novac da bi ga otkupio blago.

- Kampanja za prikupljanje sredstava ide zaista dobro, ljudi su neverovatno darežljivi i jasno je da postoji prava strast da blago ostane u Vusterširu - rekla je Helen Lardž, portparol Muzeja Vusteršira, za Live Science.

Ko je bio Neron?

Neron je bio jedan od najkontroverznijih vladara Rimskog carstva i poslednji je imperator iz dinastije Julijevaca-Klaudijevaca. Istoričari tog doba opisuju ga kao monstruma, koji je navodno zapalio Rim da bi sagradio Zlatnu kuću, a njegova vlast završena je pobunom i građanskim ratom. Međutim, neobično je to što je u samom narodu bio jako popularan i nakon njegove smrti mnogi su verovali da nije umro i da će se vratiti. Najmanje tri pobune vođene su pod njegovim imenom.

Prikaz cara Nerona... Foto: Eric Vandeville / akg-images / Profimedia

„Rodio se 13. decembra u Ancijumu, 9 meseci posle Tiberijeve smrti. To je bilo baš u samo svanuće. Tako se desilo da su sunčevi zraci dotakli dete pre nego što je ono dodirnulo zemlju. Njegovo rođenje pobudilo je mnoge strašne slutnje, koje je naročito pojačala izjava njegovog oca Domicija, za vreme čestitanja: ‚Od mene i Agripine moglo se roditi samo jedno čudovište i izrod ljudski‘“, ovako Gaj Svetonije Trankvil započinje opis Nerona u svojoj knjizi „Dvanaest rimskih careva“.

„Bilo mu je 17 godina kad se saznalo da je Klaudije umro. (…) Na stubama carske palate pozdrave ga kao cara. Otuda ga na nosiljci odnesu u vojnički logor. Tu na brzu ruku skupi vojnike i dođe u Senat. Odatle je otišao tek uveče, primivši sve počasti kojima ga je Senat obasuo, jedino je odbacio počasni naziv Otac otadžbine, jer je za to bio još premlad“, naveo je Svetonije i dodao:

„Brzo je ogrezao u sve moguće poroke: raskoš, pohotljivost, škrtost, svirepost; i to u početku neosetno i potajno i kao od nekog mladićkog nestašluka. Svako me je bilo jasno da su ti poroci izraz njegove zle prirode, a ne mladićke razuzdanosti.“

„Poginuo je u 32. godini, istog dana kada je pogubio Oktaviju. Radost je bila tolika da je narod trčao ulicama noseći na glavi šešir slobode, pa ipak bilo je građana koji su išli, dugo još posle njegove smrti da kite njegov grob prolećnim i letnjim cvećem, nosili su njegove kipove pokrivene purpurom i naredbe kao da je još među živima i kao da će se uskoro opet pojaviti da bi se osvetio svojim neprijateljima,“ napisao je rimski istoričar.

(Telegraf Nauka/LiveScience)