Naučnici otkrivaju šta se zapravo dešava ispod misterioznog vulkana Ol Doinjo Lengai

Mapiranje podrhtavanja ispod najčudnijeg vulkana na Zemlji otkriva nove tragove za predviđanje erupcija.

Istraživači su pratili signale podrhtavanja duboko unutar vulkana Ol Doinjo Lengai u Tanzaniji, prvi put precizno odredivši njihove 3D lokacije. Studija je otkrila povezana podrhtavanja na različitim dubinama, dajući redak uvid u kretanje magme i gasa. Pošto je magma ovog vulkana neuobičajeno hladna i fluidna, rezultati se suprotni očekivanjima i mogli bi promeniti način na koji naučnici prognoziraju erupcije.

Preporučujemo

Naučnici su precizirali poreklo misterioznih vulkanskih podrhtavanja ispod vulkana Ol Doinjo Lengai u Tanzaniji, otkrivajući složen sistem povezanog kretanja magme.

Kako vulkani funkcionišu ispod svojih stenovitih površina? Šta pokreće tutnjavu vibracija, tj. podrhtavanja, kad se istopljene stene ili gasovi kreću nagore kroz podzemne kanale? Istraživači sa Univerziteta Johan Gutenberg u Majncu pratili su ove signale podrhtavanja ispod vulkana Ol Doinjo Lengai u Tanzaniji.

„Detektovali smo ne samo podrhtavanje, već smo takođe tačno odredili njegovu poziciju u tri dimenzije – lokaciju i dubinu ispod površine. Naročito upadljiva je bila raznolikost različitih signala podrhtavanja koje smo detektovali“.

Ovo istraživanje daje nove uvide u kretanje magme i gasova unutar planete i moglo bi pomoći naučnicima da bolje razumeju ponašanje vulkana. Takođe ima praktičan značaj, jer bi jednog dana moglo učiniti prognoze vulkanskih erupcija preciznijim.

Kad se magma podiže iz dubine Zemlje, može izazvati podrhtavanje tla. Pod visokim pritiskom, magma može da razbije okolne stene, proizvodeći zemljotrese. Drugi pokreti stvaraju slabije, kontinuirane vibracije poznate kao tremor. One se dešavaju kad magma prolazi kroz postojeće kanale, kad se oslobađaju mehuri gasa ili kad pritisak fluktuira unutar vulkanskih kanala.

„Za vulkansku seizmologiju je izuzetno interesantno proučavati ove signale i vrste talasa koji nastaju kad se magma kreće ispod površine“, kažu istraživači, čiji rad se fokusira na dva ključna pitanja. Gde tačno tremor počinje i šta uzrokuje njegovo formiranje? Odgovori otkrivaju važne informacije o unutrašnjem stanju vulkana i nivou aktivnosti.

Ol Doinjo Lengai je nadgledan 18 meseci pomoću niza seizmometara postavljenih oko vulkana da bi zabeležili vibracije tla. Po povratku u Majnc, detaljno je analiziran devetonedeljni segment podataka. „Po prvi put smo uspeli da odredimo tačnu lokaciju gde se tremor dešava. Otkrili smo da su dva tipa tremora izgleda povezani: jedan je došao iz dubine od oko pet kilometara, a drugi iz blizine baze vulkana – sa vremenskim razmakom između njih. Jasno je da su ovi signali povezani, tako da vidimo direktno povezan sistem“, kažu istraživači.

Raznovrsnost signala podrhtavanja bila je neočekivano velika, što sugeriše da vibracije dolaze iz različitih delova vulkana sa posebnim fizičkim uslovima i procesima.

Ol Doinjo Lengai je drugačiji od ostalih vulkana na planeti. To je jedini aktivni karbonatitni vulkan na svetu – proizvodi lavu koja je neuobičajeno fluidna i relativno hladna, na oko 550 stepeni Celzijusovih, u poređenju sa 650 do 1.200 stepeni kod većine magmi.

Rezultati su bili posebno iznenađujući zato što je magma tako fluidna. Očekivano je vrlo malo podrhtavanja ili da ih uopšte ne bude, pošto bi interakcija sa okolnim stenama trebalo da bude slabija.

Nalazi istraživanja predstavljaju važan korak napred u razumevanju kako se magma kreće unutar vulkana. „Tremor se javlja svaki put kad se magma kreće – uključujući period pre erupcija. Međutim, koji signali podrhtavanja su pravi prethodnici erupcije, a koji su samo pozadinsko 'grgoljanje’? Naši rezultati postavljaju temelj za poboljšanje prognoze erupcija u budućnosti“, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/Science Daily)