Ljudi nedeljno udahnu količinu mikroplastike jednaku masi kreditne kartice

Mikroplastikom se smatraju sićušni komadi plastičnih krhotina manji od pet milimetara

Istraživači su upotrebili kompjuterski model da otkriju gde završi otprilike 16,2 parčića od mikroplastike koju ljudi udahnu nedeljno. Ono što su otkrili je zabrinjavajuće, piše Live Science.

Ljudi možda svake nedelje udahnu količinu toksične mikroplastike jednaku masi kreditne kartice i po prvi put su naučnici otkrili gde ona završi u našem telu.

Preporučujemo

Godine 2019, tim naučnika je procenio da do 16,2 parčića mikroplastike uđe u naše disajne puteve svakog sata – dostižući svake nedelje količinu jednaku msi kreditne kartice. Istraživači su sad na osnovu tih nalaza zaključili kako se ta plastika kreće u našem respiratornom sisitemu.

Mikroplastikom se smatraju sićušni komadi plastičnih krhotina manji od pet milimetara, prema Nacionalnoj okeanskoj i atmosferskoj administraciji (NOAA). Ove ostatke industrijskog otpada i potrošačke robe nemoguće je izbeći; oni se mogu naći širom okeana i atmosfere, u flaširanoj vodi i čak ljudskom izmetu.

Nema mnogo studija o tome kako toksična mikroplastika utiče na ljudsko zdravlje, naročito respiratorno zdravlje. Međutim, nedavne studije sugerišu da bi ti sićušni delovi mogli predstavljati ozbiljan zdravstveni problem.

Istraživači su upotrebili kompjuterski model da otkriju koji delovi naših disajnih puteva trpe najveći uticaj udisanja mikroplastike. Naučnici su objavili svoje nalaze 13. juna u žurnalu Physics of Fluids.

„Prvi put, u 2022, istraživanja su otkrila mikroplastiku duboko u ljudskim disajnim putevima, što izaziva zabrinutost zbog ozbiljnih opasnosti za respiratorno zdravlje“, izjavio je Mohamad Islam, stariji istraživački saradnik na Univerzitetu Novi Južni Vels u Sidneju.

Naučnici su napravili kompjuterski model da analiziraju gde ti sićušni komadi putuju unutar naših disajnih puteva i gde se talože. Analizirajući tu cirkulaciju u uslovima sporog i brzog disanja, uz tri moguća plastična oblika (sferični, tetraedarski i cilindrični), istraživači su otkrili da je najverovatnije da će se taložiti najveći komadići mikroplastike – veličine oko 5,56 mikrona (jedna sedamdesetina debljine ljudske kose) . Ti veći komadići imali su tendenciju da idu na mesta u gornjim disajnim putevima, poput nazalne šupljine i zadnjeg zida grla.

Pun zdravstveni uticaj mikroplastike na ljudsko telo još nije poznat. Međutim, pokazano je da mikroplastika ubija ljudske ćelije, izaziva zapaljenje creva i smanjenje plodnosti kod miševa. Mikroplastika takođe može da nosi viruse, bakterije i druge opasne hemikalije, koje se voze na mikroskopskim površinama plastike.

Istraživači kažu da će sledeći korak biti ispitivanje kako se plastika smešta u ljudskim plućima, uzimajući u obzir faktore kao što su vlažnost i temperatura. Primećuju da mikroplastika postaje svuda prisutna u sve većoj meri.

„Milioni tona mikroplastičnih čestica nađeni su u vodi, vazduhu i zemlji. Globalna proizvodnja mikroplastike ubzano raste, a prisustvo mikroplastike u vazduhu se značajno povećava“, kaže Islam.

(Telegraf Nauka/Live Science)