Polarna plastika: 97% ispitanih morskih ptica na Antarktiku ima mikroplastiku u probavnom traktu

Polarne oblasti Arktika i Antarktika su pod sve većim uticajem plastike koja dolazi do plutajućeg leda i kopna, ne samo kao veća makroplastika (>5cm), već i kao mikroplastika (0,1µm–5mm) i nanoplastika (<0,1µm) koje mogu biti prenete na velike udaljenosti od izvora ili unete u organizam u naseljenijim oblastima tokom sezonske migracije.

Istraživači sa Trećeg rimskog univerziteta rade na projektu sumiranja 40 godina istraživanja – od 1983. do danas – o mikroplastici u probavnom traktu morskih ptica, piše Phys.org.

U više od 1.100 uzoraka, ispitan je sadržaj želuca, kesica u blizini grkljana za privremeno skladištenje hrane tokom sakupljanja, guano (fekalna mešavina hrane i metaboličkog otpada) i ispovraćani komadići nesvarene hrane i drugih čestica.

Otkriveno je da 13 vrsta morskih ptica koje žive u polarnim predelima imaju mikroplastiku u probavnom sistemu. Ukupno je 3.526 čestica izvađeno iz uzoraka – barem jedna čestica mikroplastike u 90% arktičkih uzoraka i 97% antarktičkih. Medijana od 31,5 i 35, i prosek od 7,2 i 1,1, čestica mikroplastike pronađeni su u svakom uzorku sa Arktika i Antarktika. Maksimum od 36 čestica mikroplastike pronađen je kad su u pitanju pojedinačne ptice.

Što će sastava plastike tiče, identifikovano je 14 tipova polimera, najviše polietilena, a zatim polipropilena i polistirena. Uglavnom su bili prisutni kao fragmenti, od raspada većih plastičnih predmeta. Takvi plastični polimeri mogu dolaziti iz izvora kao što su plastične kese, pakovanja hrane i pića i zaštitne ambalaže od pene.

Uticaj unosa plastičnih čestica na morske ptice uključuje blokadu gastrointestinalnog trakta, toksičnost i oksidativni stres, kao i izazivanje imunskih reakcija. Osim toga, problem nije samo direktan unos čestica, pošto je mikroplastika pronađena u krilu, hrani nekih pingvina, što ukazuje na problem većih razmera u ekosistemu i mrežama ishrane.

Trenutno 64, odnosno 43 vrste morskih ptica žive na Arktiku i Antarktiku, ali se njihov broj smanjuje tokom proteklih godina, što zahteva striktnije mere očuvanja.

S obzirom na to da Arktik pokriva oko 6% Zemljine površine i da je relativno čist, posledice ljudske aktivnosti na tamošnji živi svet mogu biti katastrofalne. Pored zagađenja plastikom, postoje dodatni pritisci ekspedicionog turizma, komercijalnog ribolova i češće upotrebe morskih ruta u Severnom moru, kao i postojani pritisak globalnog zagrevanja u pogledu topljenja leda, što dovodi do fluktuacija temperature, saliniteta i nivoa mora.

Antropogeni uticaji na biodiverzitet Arktika i Antarktika su dokaz da nijedan deo planete nije imun na efekte naših aktivnosti, tako da neprekidno treba raditi na zajedničkim strategijama za ublažavanje stresa životne sredine.

(Telegraf Nauka/Phys.org)