Mikroplastične čestice predstavljaju veliku pretnju po živi svet na Zemlji

Foto: dotted zebra / Alamy / Alamy / Profimedia

Mikroplastične čestice se nalaze u atmosferi iznad mora i okeana, čak i u najudaljenijim delovima sveta. Ove čestice su poreklom sa kopna, ali se vraćaju u atmosferu iz okeana, kaže studija koju predvodi Dr. Barbara Šolc-Bečer, sa Oldenburškog univerziteta, u saradnji sa kolegama iz Norveške, piše SciTech Daily.

Tim je izučavao uzorke vazduha sa više lokaliteta duž norveške obale sve do Arktika. Rezultati njihovih istraživanja su nedavno objavljeni u časopisu Nature Communications.

Preporučujemo

Doktorant hemije i biologije morskog okruženja sa univerziteta u Oldenburgu Izabela Grosman kaže: „Ovom studijom, prvi put predstavljamo podatke o količini različitih tipova plastike u atmosferi iznad okeana“

Najsevernije odredište sa kog su uzeti uzorci je Medveđe ostrvo, najužnije ostrvo arhipelaga Svaldbarg, na polovini puta između kontinentalne Norveške i ostrva Svaldbarg.

Korišćena su dva različita uređaja za sakupljanje uzoraka vazduha, montirana na pramcu plovila 12 metara iznad površine vode, u koje je aktivno upumpavan vazduh nakon čega su identifikovani različiti tipovi plastike.

Istraživači su analizirali uzorke koristeći gasnu hromatografiju i masenu spektrometriju. Na ovaj način oni su bili u stanju da identifikuju i da odrede masu plastike u atmosferi.

Rezultati su pokazali sveprisustvo čestica poliestera. Čestice polietilen tereftalata ili PET za koje se smatra da su poreklom sa veštačkih tekstilnih vlakana, ali i plastične ambalaže za vodu i sokove su bile prisutne u svim uzorcima. Nađene su i druge vrste plastike poput polipripilen polikarbonata najčešće poreklom iz ambalaže za mleko i mlečne proizvode poput sladoleda i polistirena koji je potencijalno kancerogen.

Čestice plastike poreklom sa automobilskih guma koje se oslobađaju u prirodu jednostavnom vožnjom automobila i naročito prilikom kočenja su još jedan važan izvor mikroplastičnog zagađenja. Izmerene su koncentracije i do 37,5 nanograma (milijarditi deo grama) po 1 kubnom metru vazduha.

Grosman ukazuje da su ovi zagađivači sveprisutni i da ih nalazimo čak i na udaljenim polarnim lokacijama. Do sada se malo znalo o zagađenju česticama gume.

„Postoji samo nekoliko radova o koncentraciji ovih zagađivača u vazduhu.“ kaže Šolc-Bečer. Ona takođe navodi da njihova istraživanja ukazuju da mikroplastika u maritimnoj atmosferi potiče kako iz izvora na zemlji, tako i iz mora. Tim je ustanovio da plastične mikročestice poreklom iz mora se oslobađaju u atmosferu prskanjem talasa ili pak pucanjem mehurića koji se stvaraju tokom oluja.

Mikroplastika kišom ulazi u more i reke, ali i brodskim saobraćajem. U ranijim studijama, Šolc-Bečer je dokazala da su na otvorenom Severnom moru boje i premazi na brodovima glavni izvor mikroplastike. U skorijim istraživanjima je zabeleženo da se hemikalije poput poliuretana i epoksidnih smola koje su sastavni deo boja i premaza takođe nalaze u atmosferi.

Uticaj mikroplastike i plastičnog otpada na živi svet

Makroplastični otpad u morima je izuzetno veliki problem jer kornjače mogu zameniti plastične kese za meduze kojima se hrane, morski lavovi i drugi morski sisari kao i ptice se mogu upetljati u plastične mreže i na ovaj način fizički ugibati nasilno remeteći ekosistem.

Uticaj mikročestica na zdravlje je nedovoljno istražen, ali su plastične rezidue otkrivene u ribi koja dospeva na trpeze ljudi. Mikroplastika u količini koja se nalazi na trpezi u eksperimentalnim uslovima dovodi do oštećenja ćelija, povećana je učestalost apoptoze, odnosno programirane ćelijske smrti. Primećena je povećana sklonost ka alergijama, a slobodne u vazduhu mikročestice mogu za sebe vezivati mikroorganizme i služiti kao mehanički prenosilac oboljenja. Stepen kancerogenosti i mutagenosti ovih otpadnih rezidua još uvek nije jasan, kao ni da li se čestice izlučuju iz organizma i koliko brzo ili se deponuju u tkivima izazivajući niz neželjenih dejstava.

Srećom, najveća količina plastičnog otpada može relativno lako da se reciklira. Nažalost manje od deset procenata ukupnog otpada dospe u reciklažu. Zato je neophodno kako podići svest ljudi o neželjenom uticaju plastike tako i povećati obim reciklaže i sprovoditi dalje medicinske studije o uticaju mikročestica na zdravlje kako bi smo na vreme otkrili oboljenja izazvana mikro i nanoplastikom i sprečili njihove najteže efekte.

(Telegraf Nauka/SciTech Daily)