Ljudi ledenog doba su uglavnom ubijali ženke vunastih mamuta, sugeriše drevna DNK

Nakon analize više od 500 mamutskih kostiju, istraživači su otkrili da su drevni ljudi više lovili ženke mamuta iz razloga koji još nisu poznati.

Vunasti mamuti (Mammuthus primigenius) su pre izumiranja bili važan resurs za lovce tokom ledenog doba. Životinje su obezbeđivale meso i mast za ishranu, debelu kožu za odeću i pokrivanje skloništa, kao i slonovaču za umetnost i ukrase. Sad nova studija otkriva da su naši preci uglavnom lovili ženke mamuta.

Preporučujemo

Od 1800-ih, arheolozi su pronašli masivne gomile mamutskih kostiju koje su ih zbunjivale. Neki tvrde da su te gomile napravili lovci, dok drugi veruju da su se kosti nakupile nakon što su životinje uginule prirodnom smrću.

Da bi saznali više o ovim lokacijama, istraživači su analizirali drevnu DNK 521 vunastog mamuta, uključujući 100 jedinki pronađenih na 11 lokacija sa gomilama kostiju koje su povezane sa ljudima, a koje su stare između 20.000 i 30.000 godina, i 421 mamuta sa lokacija prirodnih naslaga širom Evrope i Severne Amerike.

Mužjaci su činili 66 procenata mamuta pronađenih u prirodnim uslovima, dok su ženke činile 70 procenata jedinki na lokacijama akumulacije kostiju povezanih sa ljudima. Ovi nalazi daju nove informacije o lovačkim navikama drevnih ljudi.

Istraživači sa Stokholmskog univerziteta još nisu sigurni zašto postoji ova nesrazmera između mužjaka i ženki. „Iako je primamljivo pretpostaviti da bi lovci ciljali ženke jer su bile manje od odraslih mužjaka, stvarnost je možda bila složenija“, kažu autori studije.

Vunasti mamuti su putovali u polno podeljenim krdima, tako da je jedna mogućnost da su se poput modernih slonova ženke kretale predvidljivije nego mužjaci. Takođe se može spekulisati da bi bilo lakše ciljati krdo sa mladim jedinkama, kad ženke ne bi bile sklone bežanju, pošto su putovale sa mladim jedinkama oba pola.

Druga mogućnost jeste da su izdvojeni mužjaci češće stradali u prirodnim zamkama, kao što su vrtače ili klizišta, što objašnjava zašto ima više njihovih kostiju u prirodnim situacijama.

Štaviše, istraživači su takođe otkrili mamutski XX/X0 mozaicizam, genetsko stanje poznato kao Tarnerov sindrom kod ljudi, gde jedinka ima neke ćelije sa jednom kopijom X hromozoma, a dve u drugima. Ovo je prvi put da je to stanje dokumentovano kod neke izumrle vrste.

Sve u svemu, ovi nalazi daju nov pogled na način kako su se drevni ljudi odnosili prema vunastim mamutima i eksploatisali ih. Takođe obezbeđuju jake genetske dokaze da su mnoge gomile mamutskih kostiju nastale putem ljudske aktivnosti.

Međutim, iako su nalazi zanimljivi, mogu ukazivati i na nešto mračnije - novi niz dokaza da su ljudi doprineli izumiranju mamuta, kažu naučnici. Nažalost, verovatno nisu shvatali da doprinose uništenju sopstvenih resursa.

(Telegraf Nauka/Smithsonian Magazine)