Astronauti na Marsu mogli bi živeti u 3D-štampanim kućama od liofilizovanog kvasca

Novi metod proizvodi materijal čvrst kao beton od peska i želatina. Da bi preživeli, prvi ljudi koji stignu na Mars odmah će morati da imaju sigurno i pouzdano mesto da uspostave svoju bazu.

Međutim, gradnja na Zemljinom susedu je neizmerno teža od građevinskih projekata kod kuće. Površina Marsa je praktično vakuum bez vazduha, neprekidno bombardovana zračenjem i redovno sa niskim temperaturama do čak -62 stepena Celzijusova.

Preporučujemo

Ipak, na Zemlji postoji veoma specifičan proces koji približno odgovara uslovima na Crvenoj planeti: liofilizacija. Istraživači sa Hongkonškog univerziteta za nauku i tehnologiju kažu da bi isti metod koji se koristi za konzerviranje kvarljivih namirnica mogao biti inspiracija za čvrste i čak reciklabilne 3D-štampane kuće na Marsu. Tajni sastojci su obični želatin i kvasac.

„Inspiracija je došla od zamrznuto-sušenog voća koje postaje tvrđe. Zapitali smo se možemo li to iskoristiti i napraviti neke materijale“, kažu istraživači.

Kombinacija materijala je jednostavna: pesak i lepljivo vezivo. Pošto lepljenje sićušnog kamenja zahteva specijalnu lepljivost, kreirana je nova mešavina od želatina i laboratorijski modifikovanog kvasca. Kad se pomešaju, mikrobi kvasca budu obloženi lepljivim proteinima sličnim onima koje dagnje koriste za pričvršćivanje za stene pod vodom. Ta lepljiva masa se zatim istiskuje kroz otvor 3D štampača u izuzetno hladno okruženje sa niskim pritiskom, gde se stvrdne pošto se voda odmah zamrzne i pretvara iz leda u paru. Krajnji rezultat je lagan, porozan materijal sličan peni koji ostaje veoma otporan.

„Ovo je zapravo dovoljno čvrsto da se izgradi jednospratna ili dvospratna zgrada na Zemlji — čija gravitacija je tri puta veća od Marsove. Dakle, verovatno biste mogli lako da izgradite višespratnu zgradu na Marsu sa ovim materijalom“, kažu istraživači.

Pre proširenja na marsovska naselja mora se početi od malih razmera. Prototipne kupole su velike samo kao čep za flašu vina, ali je njihova čvrstina uporediva sa betonom niže klase.

Inženjeri godinama eksperimentišu sa 3D-štampanim strukturama za upotrebu na Mesecu i Marsu, ali mnoge od njih i dalje zahtevaju korake poput topljenja stena ili mesečevog regolita. Ovi metodi obično zahtevaju mnogo dodatne energije, što može ograničiti njihovu upotrebljivost.

Nova tehnika zahteva relativno malo energije, iako još nije jasno da li kvasci mogu izdržati život na Marsu. Rani rezultati predstavljaju obećavajući korak ka jednostavnim, efikasnim i čvrstim građevinama van Zemlje. Ako ništa drugo, kvasac je takođe pogodan za metod pokušaja i pogrešaka. „Dok postoji jedan kvasac koji je još živ, možete ga ponovo uzgajati“, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/Popular Science)