Prve evropske ljude je verovatno zbrisalo naglo zahlađenje pre 1,1 milion godina

Printskrin: Youtube/@ClassiCult

Prvi ljudi Evrope, populacija praistorijske ljudske vrste Homo erectus, verovatno su zbrisani „događajem ekremnog zahlađenja“ pre oko 1,1 milion godina.

Ranije nepoznati temperaturni pad poklapa se sa znanjem o ljudskom nastanjivanju tog kontinenta. Fosili i kamena oruđa pokazuju da je Homo erectus stigao u Evropu iz Azije pre 1,8-1,4 miliona godina, otkrilo je prethodno istraživanje, ali se čini da su izumrli širom Evrope pre oko 1,1 miliopn godina, piše Live Science.

Preporučujemo

Sledeći dokaz praistorijskih ljudi u Evropi je iz vremena pre oko 900.000 godina – možda nakon što je kasnija i izdržljivija vrsta, Homo antecessor, stigla iz Afrike ili Azije.

„Postoji jaz od 200.000 godina“, kaže Kronis Cedakis, paleoklimatolog iz Londonskog univerzitetskog koledža. Taj jaz se dešava u isto vreme kao novootkrivena faza zahlađenja, što sugeriše da je hladnoća oterala ili ubila sve praistorijske ljude.

Okeanski dokazi

Istraživači su pronašli dokaze za to hlađenje u sržima morskih sedimenata sa okeanskog dna kod obale Portugala. Analiza elementarnih izotopa u ostacima morskog planktona sa površine i sa dna, zajedno sa analizom polenskih čestica kopnene vegetacije, pokazala je naglo zahlađenje pre oko 1,15 miliona godina.

Cedakis kaže da je temperatura vode u blizini Lisabona – koja je sad oko 21 stepen Celzijusa, u proseku – pala na oko šest stepeni Celzijusa, dok je kopnena masa Evrope doživela sličnu hladnu fazu, koja je možda prouzrokovala da se severne ledene ploče prošire na jug.

Istraživači su takođe utvrdili da je postojao stalan priliv hladne vode počev pre oko 1,13 miliona godina, što su protumačili kao otopljenu vodu usled dezintegracije ledenih ploča Evrope dok se kontinent zagrevao.

Naša planeta je prošla kroz brojne faze zahlađenja i zagrevanja, a prihvaćeni vremenski sled sugerisao je da je jedno ledeno doba bilo na vrhuncu pre oko 900.000 godina. Iako postoje pretpostavke o još ranijem hladnom periodu pre oko 1,1 milion godina, nije bilo čvrstih dokaza do sada.

Glavni razlog zahlađenja izgleda je astronomski: Jupiterov gravitacioni uticaj značio je da je Zemljina orbita u to vreme bila otprilike kružna oko Sunca – što je okolnost povezana sa drugim fazama zahlađenja u klimi naše planete.

Taj period je takođe bio obeležen značajnim padom nivoa ugljen-dioksida u Zemljinoj atmosferi, ali se ne zna da li to bio uzrok zahlađenja ili njegova posledica.

Veliko zahlađenje

Novo istraživanje takođe obezbeđuje detaljnu rekonstrukciju koja otkriva da bi ekstremno zahlađenje učinilo Evropu previše hladnom za praistorisjke ljude. Hladnoća bi im otežala pronalaženje hrane. Štaviše, sami praistorijski ljudi nisu bili prilagođeni za hladnoću.

Autori kažu da bi sve neugodnije okruženje „predstavljalo izazov za male grupe lovaca-sakupljača, pored verovatnoće da su rani hominini bili bez masnih naslaga kao izolacije i sredstava za paljenje vatre, odgovarajuće odeće ili skloništa, što je vodilo do mnogo manje otpornosti populacije“.

Paleoantropolog Majkl Petralja, direktor Australijskog centra za ljudsku evoluciju na Univezitetu Grifit u Brizbejnu, kaže da nova studija „ima smisla“.

„Svedočanstva prirodne okoline, fosila i arheoloških nalazi podržavaju regionalno napuštanje ili čak ekstinkciju ranih ljudskih populacija“.

„To je priča kako su klimatske promene imale znatne efekte na populacije hominina u prošlosti, sa implikacijama po čitavo čovečanstvo koje se danas suočava sa ekstremnim klimatskim događajima i promenama u ekosistemima“, rekao je on.

(Telegraf Nauka/Live Science)