Gas prodat za rekordnih 50,1 milion dolara: Evo šta paleontolozi misle o tome što je ti-reks postao trofej

„Gas, jedan od najpotpunijih primeraka tiranosaurusa reksa (Tyrannosaurus rex), prodat je još neidentifikovanom kupcu za 50,1 milion američkih dolara. Ova aukcija u kući Sotbi postavila je rekord za najvredniji fosil prodat u istoriji. Još jedan dinosaurus ušao je na tržište luksuznih kolekcionarskih predmeta, što je podsetnik da se čak i najdublja istorija Zemlje može prodati onome ko ponudi najviše. Međutim, za paleontologe poput mene, fosil kao što je Gas – kojeg je tokom tri godine, počevši od 2021, iz formacije Hel Krik u Južnoj Dakoti iskopao komercijalni sakupljač Tomas Hajtkamp sa svojim timom – nije trofej niti umetničko delo. To je nezamenljiva naučna arhiva. Fosili čuvaju dokaze o evoluciji, izumiranju, rastu, bolestima, povredama i drevnim ekosistemima. Oni su konačni, nezamenljivi zapisi istorije života na Zemlji“, napisala je Kristi Kari Rodžers, profesorka biologije i geologije na Koledžu Mekalister, u tekstu za The Conversation, koji prenosimo u celosti.

„Nauka zavisi od nezavisne provere tvrdnji i zdrave debate. Istraživači moraju imati mogućnost da ponovo ispitaju primerke, testiraju ranije zaključke i postave nova pitanja.

Preporučujemo

Ali čim naučno važan fosil uđe u privatnu kolekciju, pristup istraživačima više nije zagarantovan. Kolekcionari obično drže svoje fosile izolovane u svojim domovima. Čak i kada se primerci u privatnom vlasništvu pozajme muzejima, vlasnici se mogu predomisliti i prekinuti pristup u bilo kom trenutku. Ovo pitanje je posebno značajno kada je reč o tiranosaurusu reksu; studija iz 2025. godine pokazala je da je, dok je u to vreme 61 fosil ti-reksa bio u javnim ustanovama, čak 71 bio u privatnom vlasništvu.

Zbog toga Društvo za paleontologiju kičmenjaka (Society of Vertebrate Paleontology), čiji sam dugogodišnji član i budući predsednik, odavno zastupa stav da naučno značajni fosili kičmenjaka pripadaju javnom dobru, da treba da budu pohranjeni u muzejima i univerzitetima koji ih trajno čuvaju, čine dostupnim za istraživanje i dele sa javnošću.

Pronalaženje fosila

Zagovornici komercijalne prodaje fosila često tvrde da bi bez prodaje privatnim kolekcionarima primerci poput Gasa ostali zakopani ili bi erodirali. U jednoj stvari su u pravu: otkriće je važno. Mnoge izvanredne fosile pronašli su rančeri, planinari, amateri sakupljači i komercijalni kopači. Paleontologija je dostupna svima koji imaju oko za posmatranje prirode – ne morate biti stručnjak sa akademskim zvanjem da biste došli do važnog otkrića.

Ali otkriće je samo početak. Naučna vrednost fosila zavisi od pažljive dokumentacije o tome gde je pronađen, o stenama koje su ga okruživale, kao i o biljkama i životinjama očuvanim pored njega. Ti detalji omogućavaju naučnicima da rekonstruišu drevne ekosisteme, razumeju kako je životinja živela i uginula, i protumače kako su njeni ostaci postali fosilizovani. Kada su te kontekstualne informacije nepotpune ili izgubljene, gubi se i veliki deo naučne vrednosti fosila.

Ipak, čak i otkriće, iskopavanje i objavljivanje radova jedva da dotiču površinu naučnog značaja fosila. Najveća naučna vrednost primerka često se pokaže decenijama kasnije, kada istraživači postave nova pitanja i primene nove tehnologije koje ranije generacije nisu mogle ni da zamisle. Primerak koji danas deluje potpuno proučeno, sutra može pružiti iznenađujuće nove informacije, ali samo ako je i dalje dostupan za proučavanje.

Odložena otkrića

Uzmite u obzir najčuvenije dinosauruse, uključujući ti-reksa, triceratopsa, diplodokusa i stegosaurusa, koji su prvi put prikupljeni pre više od jednog veka. Rani paleontolozi mogli su da opišu njihov oblik, ali nisu imali načina da kopaju dublje zavirujući unutar kostiju. Pošto su ti primerci sačuvani u muzejskim zbirkama, kasnije generacije su mogle da im se vrate sa tehnologijama koje nisu postojale u vreme kada su otkriveni.

Paleontolog Lari Vitmer i njegovi saradnici sa Univerziteta u Ohaju počeli su pre 20 godina da koriste CT skeniranje kako bi rekonstruisali unutrašnju anatomiju istorijskih fosila dinosaurusa bez njihovog oštećenja, na osnovu toga kako rendgenski zraci prolaze kroz primerke. Moždane šupljine, unutrašnje uvo, vazdušni prostori, nervi i krvni sudovi postali su vidljivi po prvi put, otkrivajući kako su dinosaurusi održavali ravnotežu, čuli, mirisali i doživljavali svoj svet.

Henri Frike, Tomas Kalen i drugi geohemičari koristili su izotopske potpise sačuvane u fosilnim zubima i ljuskama jaja kako bi rekonstruisali ishranu dinosaurusa, obrasce migracije i telesnu temperaturu. Ovo istraživanje je otkrilo kako su dinosaurusi živeli: šta su jeli, kako su se kretali kroz drevne predele, pa čak i koliko su im tela bila topla.

Nedavno su molekularna paleontološkinja Jasmina Viman i njeni saradnici identifikovali hemijske tragove sačuvane u fosilnim kostima, ljuskama jaja i koži, koji otkrivaju aspekte biologije dinosaurusa nezamislive pre samo jedne generacije. Do sada, paleontolozi nisu imali načina da saznaju detalje o metaboličkim stopama i reprodukciji, ili o bojama kože, perja i jaja.

U sopstvenom istraživanju koristim mikroskope kako bih otkrila skrivene priče sačuvane unutar kostiju i zuba dinosaurusa. Tanki preseci fosilnih kostiju otkrivaju da su dinosaurusi rasli sličnije sisarima i pticama nego prevelikim gmizavcima. Mikroskopske promene na kostima beleže tragove drevnih lešinara, a sitni znaci duboko u kostima beba dinosaurusa ukazuju na trenutak izleganja.

Nijedno od ovih otkrića ne bi bilo moguće da su originalni fosili nestali u nedostupnim privatnim kolekcijama.

Zajedničko nasleđe na aukciji

Fosili nisu statični objekti čija se naučna vrednost iscrpljuje onog trenutka kada budu opisani. Njihova vrednost raste sa napretkom nauke, ali samo ako budući istraživači mogu da nastave da ispituju originalne primerke.

Naravno, ponekad se fosili dinosaurusa spasu od zaborava kupovinom i trenutnim deponovanjem ili donacijom prirodnjačkim muzejima. Neki od najvažnijih svetskih fosila dinosaurusa danas su dostupni jer su pojedinci, kompanije ili organizacije sa sredstvima za nabavku izuzetnih primeraka prepoznali da oni pripadaju mestu gde naučnici mogu da nastave da ih proučavaju i gde buduće generacije mogu da uče od njih.

Kupovina fosila u cilju njegovog trajnog smeštanja u javno dobro suštinski se razlikuje od nabavke fosila kao privatnog kolekcionarskog predmeta: jedno proširuje pristup, dok drugo ostavlja pristup neizvesnim.

Ali kako cene fosila rastu do miliona, muzeji sve manje mogu da se takmiče. Najznačajniji fosili više ne ulaze pouzdano u javne zbirke. Umesto toga, oni postaju luksuzna imovina čija tržišna vrednost nadilazi njihovu naučnu vrednost.

Dinosaurusi pripadaju našem zajedničkom prirodnom nasleđu. Oni inspirišu divljenje jer nas sve povezuju sa svetom koji je nezamislivo stariji od našeg. Za mene, pitanje koje postavljaju aukcije poput ove za Gasa od 14. jula nije ko može sebi da priušti da poseduje ove relikvije prošlosti. Pitanje je da li će buduće generacije imati priliku da ih proučavaju i uče iz njih.“

(Telegraf Nauka/The Conversation)