Prvi pleziosaurus otkriven u Alžiru popunjava prazninu iz perioda krede

Fosil iz kasnog konijaka je jedan od ograničenog broja pleziosaurida iz ovog vremenskog perioda širom sveta, što daje dragocene uvide u stratigrafsku i paleobiogeografsku evidenciju ovih drevnih morskih reptila.

„Primerak je otkriven 2025. godine u regionu Tebesa na severoistoku Alžira“, rekao je dr Mohamed Naimi. Uzorak UBMA.MG-P.ESN.001 se sastojao od jednog pršljena okruženog raznim drugim beskičmenjacima i mikrofaunom, uključujući školjke, puža, amonite, ostrakode, foraminifere i morske ježeve. Fosilna zbirka ukazuje da je pršljen bio u izolovanom okruženju plitke lagune. Ustanovljeno je da slojevi sedimenta u kom je fosil pronađen potiču iz kasnog konijaka.

Preporučujemo

„Definitivno taksonomsko pripisivanje na osnovu jednog izolovanog tela pršljena nije lako“, kaže dr Naimi. "Tela pršljena mogu sačuvati dijagnostičke odlike koje omogućavaju pouzdano ukazivanje na široke grupe, ali retko dozvoljavaju pripisivanje rodu ili vrsti“.

„U našem radu stoga usvajamo konzervativan pristup: detaljno opisujemo morfologiju, poredimo je sa prethodno obelodanjenim primercima i uzdržavamo se od uspostavljanja novih taksona, osim ako su prisutne višestruke, jasno dijagnostičke odlike. Takođe razmatramo alternativne interpretacije i stepen pouzdanosti za svaku“, kaže on.

Proučavani primerak je pripisan grupi Plesiosauria na osnovu ventralnih rupa na telu pršljena. Dodatne odlike, kao što su ravne zglobne površine, u skladu su s tim jer su ove površine takođe prisutne kod nekih grupa pleziosaurusa, uključujući elazmosauride.

Starost fosila je isključila grupu Brachaucheniinae, čije najmlađe poznato svedočanstvo potiče iz prethodnog, turonskog perioda, dok konkavne zglobne površine pršljena i izražene konveksne margine isključuju drugu poznatu grupu iz konijaka, polikotilide. Tako su ostali samo elazmosauridi.

Elazmosauridi su živeli tokom kasne krede, kad su doživeli značajno širenje. Oni i polikotilidi su bili jedine pleziosauruske grupe prisutne tokom kredno-paleogene granice (pre 66 miliona godina), najpoznatije po izumiranju dinosaurusa.

Tokom ovog vremena, elazmosauridi su zadržali klasični pleziosauromorfni telesni plan: izdužen vrat i mala lobanja, sa nekim taksonima koji su razvili najduže vratne raspone među kičmenjacima.

Iako su zabeleženi u severozapadnoj Africi iz turonskog i mastrihtskog perioda, fosili iz konijaka nisu ranije otkriveni i fosili pleziosaurusa nisu pronađeni u Alžiru. Raniji sedimenti iz krede, posebno oni na Saharskoj platformi i Saharskom Atlasu, dali su ostatke dinosaurusa, krokodiliforma, zmija, pterosaurusa i kornjača, ali ne i pleziosauruse.

Istraživači kažu da njihov rad prvenstveno ima za cilj da obelodani prvo otkriće ostataka pleziosaurusa u Alžiru i da doprinese paleobiogeografskoj evidenciji morskih reptila iz konijaka. Globalna evidencija pleziosaurusa iz konijaka je izuzetno ograničena i raniji primeri nisu dokumentovani iz ovog perioda u severnoj Africi.

(Telegraf Nauka/Phys.org)