Istraživači su analizirali meko tkivo pleziosaurusa starog 183 miliona godina

Istraživači sa Lundskog univerziteta u Švedskoj su analizirali meko tkivo fosilizovanog pleziosaurusa prvi put. Rezultati pokazuju da je dugovrati morski reptil imao i glatku i ljuskavu kožu. Verovatno zbog toga da bi mogao brzo da pliva i da se kreće duž grubog morskog korita.

Pleziosaurusi su živeli u okeanima tokom velikog dela mezozoika (pre 203–66 miliona godina). Ovi reptili, koji su mogli da porastu do 12 metara u dužinu, hranili su se ribom i kretali slično morskim kornjačama pomoću četiri peraja nalik veslima.

Preporučujemo

Dosad se nije mnogo znalo o spoljašnjoj anatomiji pleziosaurusa. Međutim, istraživači su u novoj studiji analizirali meko tkivo pleziosaurusa starog 183 miliona godina, pronađenog u blizini Holcmadena u Nemačkoj.

„Fosilizovano meko tkivo, poput kože ili unutrašnjih organa, veoma je retko. Koristili smo razne tehnike da identifikujemo glatku kožu u oblasti repa, kao i krljušti duž zadnje ivice peraja. To nam je dalo izuzetne uvide u izgled i biologiju ovih davno izumrlih reptila“, kažu istraživači.

Rezultati pokazuju neobičnu kombinaciju glatke i ljuskave kože na različitim delovima tela. Ova varijacija je možda povezana sa različitim funkcijama. Pleziosaurus je morao da pliva efikasno kako bi lovio ribe i životinje slične lignjama, što je lakše sa glatkom i hidrodinamičnom kožom. Međutim, takođe je morao da se kreće po grubom morskom koritu, što su mu peraja sa krljuštima verovatno omogućavala.

Nalazi pomažu da se napravi tačnija rekonstrukcija života pleziosaurusa, što je bilo veoma teško otkad su prvi put izučavani pre više od 200 godina. Takođe, dobro očuvan nemački fosil ističe potencijal mekog tkiva da pruži vredne uvide u biologiju tih životinja.

Rekonstruišući izgled prastarih životinja, istraživači mogu da unaprede naše razumevanje makroevolucije i adaptacija neophodnih za preživljavanje u određenim sredinama. Putem rekonstrukcije prošlosti takođe možemo bolje razumeti Zemljinu istoriju i pravac kojim idemo.

„Osim kombinacije glatke kože i krljušti, bilo je zapanjujuće videti ćelije kože, očuvane 183 miliona godina. Bilo je skoro kao da posmatramo modernu kožu“.

(Telegraf Nauka/Lund University)