Skrivena druga vilica - fosil otkriva kako je jela riba stara 310 miliona godina

Naučnici su otkrili 310 miliona godina star riblji fosil sa „ugrizom jezika“, zubima na gornjoj i donjoj stani usta koji su funkcionisali kao druga vilica. Ova adaptacija, za koju se mislilo da se pojavila mnogo kasnije, pokazuje kako su ribe brzo eksperimentisale sa novim strategijama jedenja posle masovne ekstinkcije.

Riba Platysomus parvulus je najraniji poznati primer ribe sa dodatnim zubima duboko u ustima – 310 miliona godina stara fosilizovana zrakoperka koja je razvila specifičan način gutanja plena, koji nije viđen kod zrakoperki tog vremena. Koristila je poseban komplet zuba na donjoj i gornjoj strani usta u cilju razbijanja i žvakanja tvrde hrane poput školjki ili insekata.

Preporučujemo

Većina riba danas koristi vilice za griženje i žvakanje, ali neke imaju i „ugrize jezika“ koji funkcionišu kao drugi par vilica. Dosad je najstarija poznata riba sa takvim dentalnim aranžmanom živela oko 150 miliona godina kasnije.

Istraživači su upotrebili CT skeniranje visoke rezolucije da bi rekonstruisali internu anatomiju fosila otkrivenog u formaciji stena iz karbona u okrugu Stafordšir u Ujedinjenom Kraljevstvu.

„Naše okriće pomaže da razumemo kako su ribe evoluirale nakon kasnodevonske masovne ekstinkcije. Posle ovog događaja ekstinkcije, ribe su počele da se menjaju i razvijaju nove oblike tela i načine jedenja“, kaže profesor Sem Džajls sa Birmingemskog univerziteta.

„Ugrizi jezika“ su evoluirali više puta u različitim grupama riba, uključujući moderne poput pastrmke, što pokazuje da je to korisno sredstvo u cilju konzumiranja raznovrsnije hrane i preživljavanja u različitim sredinama.

Ovaj mehanizam uključuje naspramno postavljene grupe zuba – jednu na gonjoj strani usta i drugu na škržnom skeletu – koje zajedno zahvataju i drobe plen. Platysomus parvulus je kao karika koja nedostaje između jednostavnih i razvijenijih oblika.

Otkriće podržava model brze inovacije kod ranih zrakoperki nakon kasnodevonske masovne ekstinkcije. „Ugrizi jezika“ su samo jedna od mnogih inovacija u načinu jedenja koje su se pojavile u tom periodu. Ova riba predstavlja bitan evolucioni korak i pomaže nam da razumemo kako su prastari ekosistemi funkcionisali i kako su moderne riblje loze nastale.

(Telegraf Nauka/Science Daily)