Obdukcija posle 150 miliona godina otkrila UZROK SMRTI: Zna se kako su stradali mladi pterosauri

Uzrok smrti dva mladunčeta pterosaura utvrđen je nakon obdukcije urađene 150 miliona godina nakon smrti. Analizu su sproveli paleontolozi sa Univerziteta u Lesteru, a svoja otkrića su detaljno opisali u studiji u žurnalu Current Biology.

Nalazi paleontologa pokazali su da su leteći gmizavci tragično stradali u jakim olujama, koje su stvorile idealne uslove za očuvanje i njih i stotina drugih sličnih fosila, saopštio je Univerzitet u Lesteru.

Preporučujemo

Mezozoik ili doba gmizavaca često se zamišlja kao vreme divova. Ogromni dinosaurusi, monstruozni morski gmizavci i pterosauri ogromnih krila dominiraju muzejskim halama i svešću javnosti. Ali ova poznata slika je iskrivljena - kao što su današnji ekosistemi uglavnom prepuni malih životinja, tako je bilo i u drevnim.

- U čemu je onda razlika? Fosilizacija obično favorizuje najveće i najrobusnije organizme. Mala, krhka stvorenja retko dospevaju u paleontološki zapis – navodi se u saopštenju.

Međutim, u retkim prilikama, priroda se zaveri da sačuva nežne i sićušne stanovnike ovih izgubljenih svetova. Jedan od najpoznatijih primera su fosili očuvani u 150 miliona godina starom solnhofenskom krečnjaku južne Nemačke, gde ima i mnogo primeraka pterosaura.

Ipak, tu leži misterija: dok je u Solnhofenu pronađeno na stotine fosila pterosaura, skoro svi su veoma mali, veoma mladi primerci, savršeno očuvani. Nasuprot tome, veći, odrasli pterosauri se retko pronalaze, a kada se pronađu, predstavljeni su samo fragmentima.

- Pterosauri su imali neverovatno lagane skelete. Šuplje kosti tankih zidova su idealne za letenje, ali užasne za fosilizaciju. Šanse da se jedan sačuva su već male, a pronalaženje fosila koji vam govori kako je životinja uginula je još ređe – rekao je Rab Smit, glavni autor studije i istraživač Centra za paleobiologiju i evoluciju biosfere Univerziteta u Lesteru.

Otkriće dva mladunca pterosaura sa slomljenim krilima pomoglo je u rešavanju ove misterije. Ovi sićušni fosili, iako se lako mogu prevideti, moćan su dokaz o drevnim tropskim olujama i načinu na koji su oblikovale fosilni zapis.

Ironično nazvani Srećko i Srećko II od strane istraživača, dva primerka pripadaju rodu Pterodactylus, prvom pterosauru koji je ikada naučno imenovan. Sa rasponom krila manjim od 20 centimetara, ovi tek izlegli mladunci su među najmanjim poznatim pterosaurima. Njihovi skeleti su potpuni, zglobno povezani i praktično nepromenjeni od trenutka smrti. Osim jednog detalja. Oba pokazuju istu neobičnu povredu: čist, kos prelom ramene kosti (humerusa). Srećkovo levo krilo i desno krilo Srećka II slomljena su na način koji ukazuje na snažnu silu uvrtanja, verovatno kao posledica snažnih naleta vetra, a ne sudara sa tvrdom površinom.

Katastrofalno povređeni, pterosauri su pali na površinu lagune, utapajući se u talasima koje je nosila oluja i brzo tonući na morsko dno, gde su ih brzo zatrpali veoma fini krečnjački muljevi koje su podigle smrtonosne oluje. Ovo brzo zatrpavanje omogućilo je izvanredno očuvanje viđeno na njihovim fosilima.

- Vekovima su naučnici verovali da su ekosistemima solnhofenske lagune dominirali mali pterosauri. Ali sada znamo da je taj pogled duboko pristrasan. Mnogi od ovih pterosaura uopšte nisu bili autohtoni stanovnici lagune. Većina su neiskusni mladunci koji su verovatno živeli na obližnjim ostrvima i koji su, nažalost, bili zahvaćeni snažnim olujama – dodao je Smit.

(Telegraf Nauka/University of Leicester)