Ribe iz doba jure ugušile se glavonošcima sličnim lignji

Studija je ispitivala ostatke oko 4.200 fosilnih uzoraka ribe tarsis. Otkrivene je da su neke od ovih riba, koje su sve bile ispod praga zrelosti, ponekad pokušale ili slučajno progutale belemnite (glavonošce slične lignji), što je dovodilo do smrtnog gušenja.

Tarsis je izumrli rod ribe iz kasnog doba jure koji se obično pronalazi u morskim fosilnim sedimentima u geološkoj formaciji Zolnhofenskog krečnjaka. Ajhštetsko-zolnhofenski baseni su poznati po izuzetno očuvanim fosilnim ostacima, uključujući krabe, amonite, morske krinove, meduze i čuvenog arheopteriksa.

Preporučujemo

Tokom kasne jure, Ajhštetsko-zolnhofenski baseni činili su deo Zolnhofenskog arhipelaga, koji su karakterisali visok salinitet i niski nivoi kiseonika, što je predstavljalo nepovoljne uslove za život. Dno je bilo naročito negostoljubivo, zbog čega tamo uopšte nije bilo živih organizama.

Ipak, u tim finim sedimentima se obično pronalaze fosilni ostaci tarsisa. Tarsis je drugi najčešći rod u Zolnhofenskom arhipelagu sa oko 4.200 uzoraka u raznim kolekcijama.

Mnogo ređi, ali povremeno pronađeni su fosili belemnita. Pronađeno je samo oko 120 belemnita u tom Krečnjačkom basenu, što ih čini prilično retkim u poređenju sa pronađenim ribama, kojih ima oko 15.000.

Belemniti su bili glavonošci iz perioda jure i krede koji su obično živeli u otvorenom moru i među prvima su nestali u sredinama sa niskim nivoom kiseonika.

Mnogi od fosila belemnita iz Krečnjačkih basena su prekriveni školjkama, što pokazuje da su bili mrtvi neko vreme, verovatno plutali na površini, pre odnošenja u Zolnhofenski arhipelag, gde su potonuli na dno.

Jedine poznate velike ribe koje su lovile belemnite su ajkule. Međutim, tokom ispitivanja fosila tarsisa, istraživači su otkrili da su neke tarsis ribe pokušale da progutaju belemnite. Iako su ovi fosili dobro poznati, ovaj fenomen nije ranije dokumentovan. Možda je delom tako zbog velikog broja fosila, od kojih su samo retki od interesa za većinu istraživača.

Pošto je tarsis toliko uobičajen, taksonomi obično obraćaju pažnju na mali broj, izuzetno očuvane primerke. Istraživači sa Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu su sad posmatrali više primeraka zbog statističkog rada i interesa za ekologiju.

Primerci tarsisa su nađeni sa belemnitima zaglavljenim u grlima. Poznato je da su tarsis ribe bile mikromesojedi ili vizuelni zooplanktojedi. Pretpostavlja se da su usisavale ostatke raspadajućeg mrtvog tkiva, alge ili bakterijske mase sa plutajućih predmeta.

Pošto su belemniti verovatno bili već mrtvi neko vreme pre nego što su ribe došle do njih, moguće je da su imali neke mase algi na telima. Tako su ih tarsis ribe mogle pogrešno identifikovati kao hranu. Na osnovu savremenog iskustva istraživači pretpostavljaju da takvi plutajući predmeti budu brzo prekriveni algama ili bakterijama, tako da za ribe mirišu i imaju ukus kao hrana.

Iako bi „kljun“ (rostrum) belemnita stao u usta tarsisa, telo u obliku metka bi se zaglavilo prilikom gutanja. Pošto ribe nisu mogle da ga ispljunu ili pregrizu, pokušale su da izbace belemnite kroz škrge.

Smrt bi usledila brzo. Na osnovu modernih opservacija riba sa velikim plenom zaglavljenim u njihovim grlima, zna se da bi u roku od nekoliko sati zbog nedovoljno kiseonika došlo do gušenja.

(Telegraf Nauka/Phys.org)